Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

194

111 ДЗ. увреда судије кажњава се још већом казном: потпуна конфискација имовине угрожава властелину, селу — конфискација имовине и расељавање.) ј

ДЗ г. 1354 спомиње у чл. 166 телесне повреде и увреде учињене од пијанице: пијанство сматра се за отежавну околност. Телесне повреде учињене од пијанице кажњавају се на византијски начин вађењем ока и сечењем руке. Увреде затвором и двократним батинањем. Е

6 14. Кривична дела прошив имовине. — 1. Крађа. Синтагма Матије Властара посвећује крађи засебну главу К— 23. Перђ хХотђе, која се састоји и из црквених правила и из световних закона.

Редактори СС испустили су црквена правила, оставили су само кратку одредбу Василија Вел. о епитимији за лопова. „Сви световни закони остала су без промена, добили су само општи наслов „законк царкски“ и 9 појединих наслова „законк“. То је глава СС. К—8. 0 таткек,

Казна за крађу зависи од имућности крадљивца и од тога, је ли крађа прва или у поврату. Прва крађа кажњава се дуплом глобом за имућног злочинца“) батинањем за сиромаха. Друга крађа — прогонством. Трећа крађа — губитком рукуз) Крађа туђе стоке кажњава се готово на исти начин (први пут — батинама, други пут — затвором, трећи — губитком руку).) -

Крађа у војсци сматра се за тежу кривицу, и напр. крађа коња у војсци кажњава се одсецањем руку већ но први пут.)

Ако је крадљивац роб, његов господар може или да накнади штету или да изда роба оштећеном.)

1) Ово пооштравање казне у вези је с тиме што „судгика срамота“ није само увреда личности, него и кривично дело против државне власти (као и „отбои“ судског органа по чл. 107 ДЗ).

2) КБ врзврашенно украденнаго и еше двое толико“ СС. К—8,2; то «би било „да врати само треће“.

8) Ргосћ. ХХХЈХ, 54 = Ес! ХМН, 11.

9 СС. К—8,7 = Ргосћ. ХХИХ, 56.

5 СС. К—8,5 = Ргосћ. ХХХХ, 58.

5) СС. К—8,6 = Ргосћ. Хи, 55 = Нашп. М1, 5, 12. Доста су сличне „одредбе о одговорности роба (отрока, Етика) у уговору с Дубр. Гг. 1302 (Од. Спом. стр. 85, чл. 9 и 10).

|