Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

195

Свака украдена ствар мора да буде враћена од притежаоца, који је ову ствар купио.) ;

Присвајање изгубљене ствари сматра се као крађа, осим «случаја да је та ствар од власника забачена.з) |

Као тешка крађа сматра се крађа у време велике нужде и забуне (Напр. за време паљевине, поплаве и др.))

Такви „хицници“ (брпеут) обавезани су да врате украдену ствар само четврту (осим обичне казне2).)

2. Светотатсшво. Светотатство (застештит) сматра се у византијском праву за нарочито тешку крађу. Зато је Матија Властар посветио томе предмету засебну главу ПС. [—1. Перћ (ерфу схеобу ход геросомас. Ту су 4 црквена правила и пет световних закона.

Редактори СС. су доста добро скратили ту главу којој су дали наслов: 1—]. О скешеннотатвсте“к.

Нешто су скратили црквена правила, световним су законима додали наслов: Законк царкскми. Чак и тај су одељак скратили. (ставили су само две најважније одредбе : прву која равна светотатство дарском невером, и последњу која прети смртном казном за светотатство по ноћи и ублажује казну, ако је крађа извршена дању и због сиромаштине,о (Остала три закона избрисана су из СС, вероватно за то што нису праве кривичне норме са уобичајеном санкцијом, него резоновања о појму светотатства, о томе да у обичну крађу спада и крађа из цркве предмета не посвећених служби Божјој, и крађа посвећених предмета не из здања за службу Божју опредељених.")

(Осим тога налазимо још у 37 чл. 28 који опет говори 0 сличним предметима. Ту прети закон највишом казном Ослепљењем — за крађу из цркве; за крађу црквених предмета из црквене порте прети батинањем, смуђењем и прогон_ ством/) (Држимо да сету мора разумети не светотатство,

7 СС. кК—8,2. = 102 Ваз. ХМ, 1.

2 26. К—8, 4. = 43 Ва. 1212:

8) СС. А—11, 1. = Ргосћ. ХХХЛХ, 25.

%) СС А—11,2 = Ргосћ. ХХХЛХ, 25.

осе ти |

6) Уп. 7. Живановић, Основи, Посебни део, ], 166.

7) То је позајмица из Ес. ХМ, 15 = Ргосћ. ХХХЛХ, 58 = Нагп. УДАО 155