Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

198

Ипак дата је тачна дефиниција разлике између тата и разбојника. Први краде тајно (тате), други с употребом силе (ноуждек) с оружијем или без оружија. За познате разбојнике обична је смртна казна на месту извршеног злочина. Смртном казном кажњава се и сваки оружан напад на кућу или село.

Властаревој Синтагми познат је и појам „гусарства по суши или по мору“, које мора да се кажњава још строжије од невере. Та одредба о гусарима смештена је између закона о невери, вероватно за то што у појам гусарства спада и одметништво од државе (као у хајдуковање ХУШ и ХКХ в.)

Зато што је СС. исцрпно дефинисала и крађу и разбојништво, могао је ДЗ. г. 1349 да не каже ни речи о разбојништву, макар је тај злочин без сумње постојао у оном друштву.

Међутим додатци ДЗ г. 1354 доносе читаву новелу Душанову против тата и гусара (чл. 148, 145—159 и 173), која се. лепо надовезује на одредбе СС. Византијске казне за тата и гусара су чак појачане: познати тат мора да се ослепи, гусар — да се обеси стрмоглав. МИ село, и властелин, и његови службеници, и чиновници— сви су одговорни за подржавање тих злочинаца. Опште јемство — то је најјаче средство којим се Душаново законодавство служи против многих гусара.

Баш та околност што све наредбе о татима и гусарима долазе у ЗД г. 1354, најбољи је доказ тесне везе између СС и ЗД. Сабор г. 1849 мислио је да се може служити против тих злочинаца одредбама СС. А—12, Х—1 и К—8. за „судв царски“. Искуство од пет година изазвало је потребу да се тим одредбама додаду нове, још оштрије и исцрпније новеле.

Редакција ХУП века сачувала је и основну одредбу СС. К—8, 8 о Гатоз! Јаопез и чак је њу променила у духу Душанова законодавства (место „нарочити разбојници“ вели се „тати и гусари“). Сачувала је и Душанову Новелу као „Законљ. царевљ за гусаре“ (чл. 112—116 ЗД Раван. = чл. 78—79 ЗД. Соф.-Тек.).