Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

199

ГЛАВА Х.

Одредбе из државног и судског права у Синтагми (и у Душановом Законику).

Византијско право доноси многобројне наредбе о управи и судству. О томе говоре читаве књиге Василика (Г.Ц, 1. М], УП, УЦИ, ТХ, Х, ХМ, ХУШ, ХХГ. ХХП и т,. д)л) Ипак у Властаревој Синтагми налазимо много мање одредаба ове врсте, него што бисмо могли очекивати.) Још је и СС нешто из ових одредаба испустила. Зато јављају се многобројне одредбе ове врсте у ЗЈ и у ДЗ.

5 1. Снага закона.

(О снази закона и обичаја говоре у ПСинтагми само две кратке главе Е—4 Шер: гдбу тодихбу, и М—7 Шер убџор.з) Редактори СС. сасвим су избрисали прву (у српској ПС. 0 ОБа!чАНХ градских); другу су пажљиво прерадили и чак поделили на две: СС. М—1. О законк и М—2. О дјатакску. У прву главу унели су све четире одредбе које говоре о појму закона, са појединим редакторским исправкама. На првом је месту Папинијанова дефиниција закона, из Епанагоге 1,1 (Пе. 1,48. 3). Гех езћ сопитит5 ргаесерфит, уштогшт ртидепнит сопош ит, Фенсјогшт собтео, сотиттишта гетрибисае зропзјо. Ез| ебаш Ффутшт ргаесерфшт, — у доста тешком српском преводу.“) Ту је и Модестинова дефиниција циља закона: (18 Вав. Ц, 1)

7) Књ. П Вас. говори о значају закона и његовом односу према цару и појединцима, књ. УГ о дужностима појединих чиновника (подељена у 35 глава, од којих прва садржи 117 чланова!), књ. УП—Х о позивању на суд, о поступку.

=) Вероватно за то што је главни извор ПС. био Прохирон (у некој доцнијој преради). А Прохирон садржи само материјално право, формалним правом бави се једино гл. ХХУП Рале #езђиз. Много више одредаба формалног права садржи Епанагога (Ер. ацсја. Т. 1–У, Х—%!, ХРМ,, Ш).

8) У гл. Е—4 улазе само две одредбе 23 и 41 Ваз. П,1 (= Ерап. П, 10). у главу К—7 једанаест одредаба Василика, расподељене од Властара у 6 чланова (13, 14, 18, 19, 1, 15, 16, 36, Ваз. П, 1; 5 Ваз. П,6; 42 и 47 Вав. [, 1. Ре јизина е! јиге ег Ропра сопзце пе).

4) „Законђ естђ обшее запорученје ; мудрјих мужји прђбданје; вол'нрших

и неволињих сгрбшенји уцђбломудренје и града сложенје обце. Есте же и божњствБноте обрђтенје“. СС. М—1,1, = 18 Ваз. Џ, 1.