Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

Јава ам

;

Е а. 13:

ника, само у много мањем обиму но што га је признавао Новаковић. Превод Синтагме Властареве учињен је, по мишљењу Ј. Герасимовића (који ту понавља мишљење Зигелово) да би се појачало правно образовање судија. Др. Герасимовић одриче Синтагми готово сваки значај и мисли. „да оних 40 чланова о цркви у ДЗ више вреде но сви синтагмати, градски закони, прохирони и типици“. ДЗ је по њему прави Устав старе српске државе,. а разни превођени зборници нису ни могли имати праву законску силу, њихов је претежнији карактер био: упутство“) „Синтагма има претежнији теоријски карактер, а од свих зборника грчких — Градски Закон можда је једини закон“. Дакле по мишљењу дра Герасимовића, Синтагма има најмање значаја; ако је који грчки зборник важио у Душановој држави, — то је Прохирон (Градски Закон).7)

Видимо да мишљења дра Полићевића (1923) и дра Герасимовића (1925) уносе нова гледишта у питање о односу између византијског и српског права у Душановој држави. Ипак ни они ни раније споменути писци (др. Костренчић 1923 и др. Доленц 1925) не испитују подробније то питање и служе се обично резултатима Новаковићевих испитивања. Покушаје самосталних испитивања на овом пољу пружају нам др. Н. Радојчић и др. В. Намисловски.

У својим значајним расправама (г. 1928 и 1924) указује др. Радојчић на византијско порекло чл. 171 и 172 ДЗ. Тиме поставља опет питање о византијским изворима ДЗ, које проширује у питање о значају византијског правног реда у Душановој држави. Закључци дра Радојчића у том погледу од велике су користи за науку: доказао је да су Василике утицале на поједине одредбе ДЗ. Ипак он не улази у питање о односу између ДЗ и превођених грчких зборника.)

5) Герасимовић о. с, 14—16 и 20—91.

#) Баш је овај закључак дра Герасимовића скроз погрешан. „По закону градскому“ у повељи Душановој 5-ХП, 1355 значи исто што „по закону вашему“, „рег Је уозфте цзапхе“ у сличним повељама другим Дубровчанима, дакле — по закону града Дубровника, а никако по Прохирону! (в, М. ГТуцић, Споменици П, бр. 22, 23, 24, 28). У осталом, овај је израз тачно протумачио још Ф. Зигељђ г. 1872 (Законникљ, стр. 118). уп. наш чланак" у Архиву, књ. ХУЛ (1928), стр. 318 – 820.

5) Н. Радојчић. Снага Закона по Душ. Законику. = Глас СХ (1928', стр. 100—139; у своме немачком чланку г. Радојчић понавља хипотезу Нова-