Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка
14
После неколико успелих радова из старог српског права, у којима је радио само на основу ДЗ, и др. Намисловски осетио је потребу да обради питање о утицају византијског права на српско.) Почео је да прати тај утицај од ХП вв, изнео је неколико лепих опажања о улози манастира као спроводника византијског права по својим метохијама, приметио је јачање византијског утицаја за време Милутиново и велики значај византијског права за време Душаново. Законику Јустинијана признаје др. Намисловски законску снагу још у Милутиново доба; сматра да је у време Душаново важио Прохирон. Најмање говори о Властаревој Синтагми. Поводећи се за Новаковићем, и Намисловски мисли да је скраћивање Синтагме и спајање њезино са 3Ј и ЗД у један зборник настало тек у г. 1402—1427%). (Оставио је нерешено питање о односу између Синтагме и ДЗ. у Душаново доба.
Видимо дакле да се у последње време јавља у књижевности све веће интересовање за Душаново законодавство, али да је несугласица између писаца све већа. Постоје разна мишљења о утицају византијског права у Душановој држави, постоје и разна питања на која још нема одговора. Треба да се да тачан или макар приближно тачан одговор на питања:
1) у којем је обиму важило византијско право у Србији пре Душана, ј
2) да ли је Душан држао византијске законе за обавезне „само за побеђене“ или за читаву државу,
3) који су византијски зборници могли да важе у његовој држави,
4) да ли је Душан могао да ствара промене и допуне у византијским правним зборницима,
5) какав је значај српског превода Синтагме Властареве и њезиног српског скраћења (ПС и СО),
ковићеву о ревизији ДЗ и скраћивању Синтагме за време деспота Стефана. М. Кааојсте, Пле Огапде ејпег зет зсћеп ЕпШећпипо ап5 дет Вуг. Кесћје = Ви!. НЕ, Асад. Кошт. Т. ХГ (1924), 5. 285
5 Лу. Матуз!готизк;. Мере Чег Кехербоп дез Ђухап!. Кестћз шт пе. Зетлјеп. = Јаћтфисћег ши Кин. и. безећ. дег Зјауеп. В.1 Нен. 2, 5. 139—152.
2) ТУ. Матузболозћк!. Зете ргазуо задолуе у мтекасћ 5гедшећ. Гл. 1926, з'г. 10. 76