Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

22Е

"одмах, него треба да се сачека 30 дана јер цар има право да помилује кривца.) Женска не може да се држи у тамници,

него и за најтежи злочин (тежчаише сбгрбшенје) треба да се држи у манастиру“) Деца не одговарају за кривице родитеља, ни отац за децу.“) Закон забрањује да се кривцу одсеку обе руке и обе ноге“) После тих хуманих одредаба долази у СС. а гл. Ф— 9. 0 дркжиммук Ех оузахк. Ту су редактори СС. скупили законе из разних места ПС (Е—17 и Ф—10). Овде су хумана правила која прописују епископу да посећује тамнице сваке среде и петка и да се заузима за сужње, нарочито за робове.) Исто треба да раде и сами начелници (властела,

Фрусутес), да долазе у тамницу сваке недеље и да се брину о храни апсеника.“)

ДЗ г. 1349 допуњује ове главе немногим одредбама. Чл. 51 и 52 труде се да тачније регулишу начело индивидуалне кривичне одговорности. Глава властеоске породице одговара за млађег само у нарочитом случају, ако је за њега изрично јамчио, шаљући га на царски двор. У подељеној кући не одговара отац за сина чак у случају невере (дакле у неподељеној одговара). Чл. 7! говори о неподељеној кући; ту одговара домаћин — он треба или да плати или да изда кривца. Исто начело примењује се и сеоским општинама и. жупама. Јемство сматра се као сигурно средство за извршене пресуде против властелина (чл. 88). Чл. 108 прописује судске таксе за извршење пресуде.

ДЗ г. 1854 нарочито се брине за праведно извршење: пресуде, против могућих злоупотреба пристава. По чл. 163 судије морају да пошаљу као извршиоце пресуде приставе„добре, праве и достоверне“. По чл. 162 пристав не сме да изврши пресуду „без књиге судијине“ или царске. Судија мора да чува препис ове наредбе. У случају да пристав учини.

1) СС. Т—4,3 = 57 Ваз. ЕХ, 51.

2 СС. Т—4, 1 и 2 = 7 Вав. МГ, 19 (ех Моу. 134, сар. 9).

9 СС. Т—4, 4 = 24 Вав. |Х, 51.

2 Се. Т—=А 5 = 9 Вав: -УГ 19. = Ргосћ. 99,28 = Мог. ЈизЕ. 199.

с. 13. == Нагш. МЈ, 10, 9.

5) СС. Ф—1 = 22 Соа. 1 -

6) СС. Ф—1,4 = ПС. Ф—10 (= изд. Нов. 524) = 39 Ваз. УП, 3. Ово. ујединење у СС на једном месту одредаба из три места ПС (1—14, Е—17 и Ф—10) показује да су редактори СС имали доста логичког смисла и да су се на крају свог рада осетили више самостални.