Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

220

тијског права (у главноме из Јустинијанових Новела) сачуване. су иу СС. ДЗ не доноси нових одредаба о апелацији. Ипак једна Душанова повеља г. 1355 изрично допушта апелацију против баштинског суда: као друга инстанција јавља се кефалија, који мора да „Лосуди законом и судом царским“.) Повеља цара Уроша г. 1361 спомиње „посужденпе“ као прерогативу кефалије.“) Једна пресуда из доба кнеза Лазара вели, у сагласности са СС. 4—6, 2, да се патриархова пресуда не сме „Посудшти“ 3) —-

Начела византијског права о апелацији постепено продиру од Душанова доба у словенско право, који пре тога. није познавало апелације. Сличну појаву видимо и у другим областима југословенског права. Напр. загребачки статут г. 12583 и Винодољски закон г. 1288 не знају апелације.“) У статутима Корчуле и Будве појам апелације јавља се само у доцнијим допунама, под млетачким утицајем.) Пољички Статут г. 1440 доноси већ подробне одредбе „од апела“.“)

з) Извршење пресуде. Византијско право нема много одредаба о извршењу пресуда (не говоре о томе ни речи ни Еклога ни Прохирон ни Епанагога). Матија Властар унео је у ПС гл. П—14. Пеф пеубу, само пет одредаба из Василика, које говоре о извршењу кривичних санкција.

Редактори СС сачували су ову главу без скраћења, али су је преместили на крају зборника као Т—4. О казнејк (и додали 6 наслова: законћ). Врло је важна одредба о праву помиловања. Ни једна смртна пресуда не сме да се изврши

1) Флорински, Авенскје акте, 73 (код Ров. Зак. Сп. 432 погрешно „Или св или“).

=) Д. Анастасијевић у Спом. ГМ], стр. 7.

8) овако не посудити се ни потворити вегову суду ни от кединаго патраарха“. Хил. бр. 71 (много захваљујем г. акад. Љуби Стојановићу, који ме је преписом ове повеље љубазно послужио).

+) Мазитате, Рппоч, 224 зед. (6. 6 е! 961).

5) Чл, ХХУ Корчул. статута, Пе арреПаНопе јавља се само у П редакцији, која припада по нашем мишљењу — почетку ХУ века; чл. СХМП донет је год. 1420. У статуту Будве говори се о апелацији у чл. 248, 257, 277 и др. донетим већ под млетачком влашћу.

6) Пољ. ст. чл, 64—66 „Тко се не би кунтентао о одлуци, ча допита купан збор Полица, волан се је двигнути и апелати прид кнеза поличкога, кад иде“ ит. д.