Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

219

поданицима Душановим. Чл. 102 забрањује узданије. Вероватно да је то забрана великих кауција у поступку, асног5 рег застатепшт (познате и чешком праву као угдаш, и старом римском праву). МИ у позно-византијском праву излазе из употребе судске кауције (бџолоу«а, Форел), познате Јустинијанову праву“) Чл. 182 говори о начину правдања у · случају куповине плена из туђе земље.

ДЗ г. 1354 има још неколико одредаба о току суђења. Нарочито је описан поступак против гусара и тата (чл. 149 и 150) и поротни поступак (чл. 151—154). Проширење делокруга пороте описује се као повратак одредбама светог краља Милутина и изгледа нам као покушај реформе — повратка од сложених облика византијског поступка примитивном суду по савести одређеног броја саклетвеника.“) Ипак чл. 162 и 163. прописују изрично записивање суђења и писмене наредбе приставима. Ове су наредбе опет ближе византијским схватањима, него словенским која су без сумње допуштала пре тога усмену расправу без записника.) Чл. 161 и 167 говоре о дужностима парничара у току расправе. Прве речи парничара имају пуну важност; потоње исправке не важе. То је формализам познат и римском и словенском праву. Противтужбе су забрањене у току расправе. |

Многобројност одредаба ДЗ о току парнице изазвана је: вероватно потребом да се празнине СС. попуне.

ж) Апелација. Властарева Синтагма садржи неколико одредаба о апелацији. Апелација (Ехж%јтос, посоужденике, кторми сордв) дозвољена је против сваке пресуде“). Апелира се пред више судије“) обично пред цара. Не може бити апелације против пресуде цареве и патриархове.“) Не сме се апелирати ни на пресуду изборног суда.) Све ове старе одредбе визан-

7) Дасћ. 367, пр. 1400.

2) Држимо да има потпуно право др. 5. Марковић, кад тумачи пороту у чл. 151—154 као клетвенике (Везејвјигу), не као Сенстезјигу. О доказима 45.

5 Г. др. Н. Радојчић наводи доказе сличности између чл. 168, 181 ДЗ и Василика у Летопису Мат. Српске, књ. 315 (1928), св. 2, Прилози, 42.

8) Вази. УП, 1. ~ -

5) СС. 4—6, 5 (изд. Нов. 230), ех 39 Ваз. 1Х, 1; може се апелирати и двапута, СС. А 6,8 = Нагп. |, 1, 64, -

%) СС. 4—6, 1 еј 2 (ех Ерап. Х!, 5 еј 6).

7) СС. А—а, 3 (19 Ваз. УП, 2).