Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

, ЈЕ исти начин. кодификаторских исправака дворске канцеларије,

224

ђује Душанов уговор 20 септембра 1349 гл) Ипак долазе“ стилистичке промене готово у сваком члану; јавља се и испре-

· мештање појединих чланова ради логичког реда) Нови ло-

гофет Драгослав нешто исправља у раду логофета Ђурђа. То

који можемо приметити и у редакцијама ДЗ: А, БивВВ.

После 24 априла 1357 немамо никаквог спомена о Душановом законику у српским повељама. Вероватно да Је ова чињеница случајна и да налази своје: објашњење у маленом броју сачуваних повеља. Видимо ипак да и после пропасти Урошева царства сматра сваки од независних династа_. да су Душанове одредбе за њега обавезне.

Душанов полубрат цар Синиша у Епиру издаје своје грчке повеље да потврди наредбе „светих царева и деспота и блаженог брата својег цара кир-Стефана“.7) · Без сумње су у царству полу-Грка Синише важили најпре сви грчки закони (Синтагма Властарева, бг бета: ход [еро убраг) а затим и Душанов Законик“) Брза грецизација јужних српских династа позната

је нама из оних крњих података, који се о њима сачувахум) Једино о деспоту Томи Прељубовићу пише надугачко Јањинска хроника. Тај деспот није се много држао закона; видимо ипак да је он радо прихватио из византијског законодавства цео његов казнени систем: кажњава своје противнике смртном казном и конфискацијом имовине, ископавањем очију, одсецањем руку и ногу, затварањем у тамнице.)

Истим одредбама византијског кривичног права служе

1) Нов. Зак. Сп. стр. 169 и 177.

2) Стилистичке исправле у чл. 1—4, 6, 8, 10–13, 5, 1720: 22, 235 Члан 25 који у Душановој повељи стоји на крају после датума, унет је на право своје место после чл. 22.

з) Повеља 1361 г. великом контоставлу Јовану Цафи Урсину. 1108. Зак. Сп. 789 (Гласн. ХТУ, 276).

+) Синиша сматра се за Грка и потписује се „одтожрфтор Реџсиу 08. Берфеу 6 Поолохбцоб (6. 791).

5) „За владе Стефана Душана, српски владајући кругови на југу државе беху већ у првој генерацији на најбољем путу да се погрче“, вели Јиречек, Ист. 1, 284.

ву Гласник ХМ, 232—260. Деспот Тома покушава ипак да уводи неке порезе на српски начин, напр. порез на брачну постељу, против којег се Грци. буне. Ово је „наодрица“, позната из Аранђеловске повеље. Зак. Сп. 696.