Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

96

олтарал) Отишли смо у мају г. 1927 у Бијелину и у ман. Тавну и добили смо само негативни резултат. Г. 1876 био је манастир попаљен до темеља од Турака, последње рукописе однео је пре 30 година неки аустријски научник, и сва наша трагања остала су без успеха.

У „Босанској Вили“ споменуо је г. 1898 г. Тихомир Ђорђевиће) да му је г. Стева Димитријевић саопштио да је у Петрограду у Библиотеци Св. Синода видео један непознат примерак ДЗ. Писали смо о томе у Петроград дру В.Н. Бенешевићу, најбољем познаваоцу рукописа канонског права. Одговор његов (10 нов. 1927) гласи да у Синодској Библиотеци не постоји рукопис ДЗ. Постоји само рукопис Потп. Синтагме из краја ХМ в. који је г. Бенешевић описао још г. 19013) и који је вероватно г. Ст. Димитријевић држао за рукопис Душанова законодавства, (Тако мисли г. Бенешевић).

ГЛАВА Ш.

Узајамни однос преписа Душанова законодавства.

Врло је важно питање — класификација преписа Душа-

нова законодавства. Оригинал његов није нам се сачувао, а

· сачувани преписи, као што смо видели, показују доста разлике између себе. Зато су поједини научници, који су се бавили Душановим Закоником, уложили много труда да определе који су преписи ближи изгубљеном оригиналу.

Први је о томе писао П. Ј. Шафарик г. 18517) Његова подела није тачна. Он дели све њему познате рукописе на два разреда: први са краћим текстом, други с опсежнијем текстом ДЗ. Рукописе првог разреда дели у две врсте. у прву спадају зборници који се држе првобитног слога, у другу — они који су парафразирани или поправљани.

у Ст, Новаковић, Зак. Душ.“ стр. ЕХХХУШ: белешка из г. 1860-х.

2 7. Р. Ђорђевић. Приказ Законика Ст. Душана од Ст. Новаковића „Босанска Вила“ 1899 г. (бр. 23—24) стр. 359.

3 В. Н. Бенешевиче, Извђсти отд. русск. из. и слов. Имп. Ак. Наукђ, т. МГ (1901), кн. ТМ, стр. 150—227; рукопис носи бр. 2078.

+) „Рата у. Окахку обсапзкећо разепин сећи, 56. Ш—1У. Шафарику били су позната 9 рукописа ДЗ, од којих три само по кратким описима Григоровића.