Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

97

Т. У први разред спадали би: а) првобитног слога: 1. Ходошки (писан око г. 1390). 9. Шишатовачки, писан г. 1541. | 3. Хиландарски (познат само по белешци Григоровића) в) преиначеног слога: 1. Раванички, писан 1650—1687. 2. Руднички (= Београдски), писан око 1700. 3. Текелијин, писан у ХУШ в. П. У други разред спадали би: 1. Раковачки (писан 1700) 2. Казански први (= Струшки). 3. Казански други (= Атонски).

Та подела није ни срећна ни тачна, она полази од претпоставке да је Ходошки зборник најстарији, док у ствари није тако. Најважније рукописе (Струшки и Атонски) познавао је Шафарик само по недовољним белешкама Григоровића, и зато их је ставио у други, новији разред. Е

Год. 1870 издаје Стојан Новаковић први пут Призренски препис ДЗ. Но он није одмах осетио сву важност тог преписа. Пошто тај препис има више србизама него Ходошки, изгледао је он Новаковићу млађи од Ходошког и издавач га ставља у поч. ХМГ века. Новаковић и не улази ту у питање класификације и само понавља у предговору наведену расподелу Шафарикову.) Понавља Шафарикову класификацију и Богишић г. 1872 (само је допуњује Призренским, Далматинским и Карловачким зборницима). Богишић има већ податке о 14 преписа ДЗ, ипак их није све сам проучавао и зато није ништа променио у Шафариковој расподели“) Исте г. 1872 издао је Зигељ своју темељну расправу о ДЗ. Имао јеу рукама само један препис Призренски и проучавао је његов правнички садржај. Стога не говори много о класификацији преписа и наводи опет Шафарикову класификацију.) Ипак приметио је (по Даничићу) да је текст Призренског зборника много тачнији и старији, него Ходошког, који је Шафарик сматрао за најстарији.“)

5 Ст. Новаковић, Законик:, стр. Х—ХП.

2) Р,зат хакот, стр. 35—88.

8) Законникљ Ст. Душ. 31—89. ·

=) 15. стр. 89—40. Зигељ позива се на чланак Ђ. Даничића у ВЕади ХИ, 181.