Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

99

Тако је Атонски препис добио 84 наслова над групама чланова ДЗ и испремештао је неке чланове ради систематизације. (Сасвим исти ред види Новаковић и у Бистричком препису. Што се тиче Ходошког преписа (који Новаковић држи због пословењеног језика за млађи од Атонског), Новаковић мисли: „да је писац Ходошког преписа имао пред собом и текст Призренскога и редакцију сличну Атонској; да је у свем следовао редакцији Атонској, али да извесне чланове није хтео да премешта с њиховог Призренског места“) И Студенички препис ставља Нов. у ред оних који нису систем Атонски „усвојили потпунце“. Хиландарски препис држи Новаковић за испретуран и непотпун и за близак Ходошком по систему. наслова“) Што се тиче Раковачког преписа, мисли Новаковић да се пред преписивачем налазио некакав старији рукопис Атонске групе, у којем је тај преписивач врло много мењао тако да је немогуће определити спада ли Раковачки препис у „раздељак Ходошки с мањом мером систематизације“.3) -

Новаковић покушава. чак да определи време тих прерада и мисли да је Атонска прерада извршена за време деспота Стефана, између 1402—1427.7) „Како се у то време налазило још и оригиналних текстова Законика, нису сви примали то преуређење у целини, и нека одступања видимо у преписима Хиландарском, Студеничком, Ходошком, Шишатовачком и Раковачком.“ У Ходошком (и Шишатовачком) види Новаковић још засебну версију; неко је народно-говорни стил Атонског дотеривао на књижевно-словенски. Прерада представљена Раваничким преписом спада вероватно у доба патријарха Пајсија (1614—1648)7) Ту је прераду неко још даље прерађивао при крају ХУП (или поч. ХУШ) века. То су Текелијин; Софијски и др. преписи. Новаковић даје и схему те везе између рукописа:

1) Нов. Зак“ ХСМИ, СМ—СМ!. Шишатовачки се у свему слаже с Ходошким. Љ. СХ1: |

2) Т5. СТХ—СХ]. Хиландарски препис познат је Новаковићу само по белешци Григоровића.

8) Т5. СХЛ.

+ 16. СХХХУП—СХАХУЛХ.

5) јр. СХЕМИ.