Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

40

| (О (непозн. оригинал :349—1354)

Призренски о Струшки препис

(О Атонска версија (1402—1427) (О Ходошка версија (1402—1427) О

Прерада представљена текстом Раваничким (162.—1670>)

(0) Прерада представљена текстом Текелијиним (1670—17..2)

Та класификација Новаковићева примљена је у главноме и од доцнијих истраживача ДЗ.) Ипак сад кад имамо у рукама још три нова преписа ДЗ — Хиландарски, Барањски и и Грбаљски, видимо да та класификација потребује неке исправке и допуне. И ми примамо мишљење да је СтрушкоПризренски версија најстарија, ипак са две резерве: Призренски је зборник преписан у ХМ! в. заиста с једног старог оригинала, али са много погрешака и непажње; зато се не може сваки облик Призренског сматрати као најближи оригиналу. Друго, и Струшки текст, који је по стилу најближи оригиналу, показује већ неке промене у реду чланова, изгубио је чак и наслов испред П-г дела ДЗ; дакле и он он се се већ нешто удаљио од оригинала. -

Осталих 8 преписа старије групе имају заједничке црте које је добро запазио Новаковић. То су замена директног стила царских наредаба индиректним и покушаји системати. зације у распореду чланова. Ипак држимо да те промене немају оног значаја, који им даје Ст. Новаковић.

1. Индиректан стил.

Што се тиче прве одлике — индиректног стила, не можемо јој приписати ону важност, коју виде ту Новаковић и Флорински. Они мисле да је та промена морала постати, кад више није било царства.“)

1) Примају је и Јиречек и Костренчић и Доленц и Намисловски.

2) Флор. вели „отмђченнил измбнени в текст Ходошкоћ рукописи несомнћнно указивазотђ на болђе поздеоо зпоху, когда не толљко не сушествовало уже сербскаго царства, но и утрачено бљло живое пониманте смљгсла веграженји „царство ми“ (Пам. 196).