Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

су се сећали какав је законик био узакоњен од цара Душана.

Зато је то сведочанство од много пресуднијег значаја, него Раковачки записг. 1700, с којим се оно ипак лепо подудара.

г) Наслов СС доста се одликује од наслова ПС. Најпре Матија Властар зове се у том наслову „Матевемђ Солунскимљ“. Овај топографски податак, непознат грчким изворима, лакше је могао постати г. 1349, него много доцније око г. 1427.) (Осим тога, наслову је додата реченица: Ски законникк извЕраХомк нак келикаго законгника, гако кскорк обрктати нскомаа о кксакон вери, ин кинах гркуоенкук и Мо сорд5 царским. У том је поднаслову свака реч значајна. Кратки је законик пробран из „великог законика“ ради практичне употребе, ради бржег проналажења сваких предмета,“) нарочито „суда царског“. Једини је из тога закључак да је СС постала ради практичних сврха царских судова. Опет тај израз има више смисла г. 1349, него у доба деспотово, кад би се пре говорило о потребама „суда деспошова“ или „суда господарева“, него о потребама суда царског.

Најзад и сам глагол „изкБрајомк“ може да се односи на радњу сабора. Српски владари го оре о себи у 9-м лицу једн. (напр. извера господство ми) или у 1-м лицу једнине, као приватна лица; док се о радњи сабора говори у !-м лицу множине.) Познати су пам многи сабори Душанова доба, али немамо података о неком законодавном сабору за време деспота Стефана.

д) Сам цар Душан спомиње законодавни рад сабора г. 1349 у две повеље. У једној вели се да је „сва васиона“ сабрана у Скопљу на збору „расматрала саставленије 6020носних отаца У тај рад саборника“; и „следујући ономе што је узакоњено од светих ошаца“ ми смо „усшавилп и ушврдилп

5) Зна се да је Властар живео још г. 1855. (Нов. Синт. МГ) и да је свој живот почео и завршио на Св. Гори у манастиру чувеног прота кирИсаака. Архим. Арсентт, Писбмо Матвел Властарл. М. 1892, стр. 8. Можемо претпоставити да је и он главом дошао на сабор у Скопљу г. 1349 као ин остали „игумани и чвстни пустиножители“.

=) иксака кешк (бтобес) — значило би сваки предмет парнице, нарочито грађанске; вина грбуовна — кривично дело, уп. у ДЗ. израз сагрућшн, сагркшенте за кривична дела против цркве (чл. 4,5) и против државе (чл. 51, 52 ДЗ).

8) Напр. у Аранђеловској повељи г. 1348, у повељи 21 маја 1349, 28 маја 1350 и др. = |