Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

56

и направили — записивати даровнице црквама.) Ово „ми“ односи се на заједнички рад цара и сабора. Без сумње, изрази као „саставленије богон. отаца“, „узакоњено од св. отаца“ много лакше могу да се односе на СС. Властареву“) него на ДЗ.

е) У другој повељи Душановој (недавно од нас објављеној у целини)“) спомиње се исти сабор у Скопљу у мање песничким али много тачнијим правничким изразима. Ту се тачно наводи читав састав сабора (патријарх, царица, краљ Урош, митрополити, игумани, калуђери и сва властела српска и грчка), и рад сабора описује се речима: „обновисмо и састависмо и узаконисмо свака правила светих и божанствених цркава“. У тим новим податцима врло је важно што су на законодавном сабору г. 1349 били и калуђери и сва властела грчка“) Њихов утицај морао је да издејствује најпре потврду византијских закона) И изрази „обновисмо пи. састависмо и узаконшсмо свака правила“ опет нас подсећају на СС. Властареву. За скраћен зборник византијских закона најбоље личи израз „обновисмо (византијске законе)“, док остала два израза могу да се односе на ССинтагму, и на нови рад над ДЗ.)

5) „Пише и повелбва царство ми... Прииде же вселенара врста свбравши се радоствно оу Скопи на збор и весело... глаголемо... ТБмБ же свмотриввше богоноснљхђ ОТБЦБ свставлееника, и свборникђ того рада, и ми сиимђ посл5доуемђ от светихђ ОТтБцБ важе соутђ оузаконена. и оуставили и оутврвдили и

направили божљстввнимђ црвквамђ записовати и утврдити повеље и хрисовуле, слова царства. Тбмђ же образомђ послбдоукице и азђ рабљ Христоу Стефанђ... и царство ми ономоу законоу навикђ... (повеља 21 маја г. 1849

у „Гласнику ХХЛМ, 288 = Актв мон Пантел. 358.

2) Која се зове „сђчинене 00 срстављхњ“, „сљчиненје.. свеценнњихђ и божвствБиљихљ правилђ“ „законикђ... по уставу прковному и прфданно свешоахб отњиђ сеетавлеени и утшвреждени“. Последње речи налазе се само у Раков. рук.; тим више је то подударање од значаја.

8) То је повеља 28 маја 1350 — Иванку Пробиштитовићу, преписана од нас у Хиландару на Ускрс г. 1925. Ова важна нарација недостаје у старијим издањима те знамените повеље (од Љ. Стојановића у Спом. П, стр. Ги Ст, Новаковића, Зак. Сп. 305; уп. А. Соловјев. Од. Сп. 150).

+ Досад нам је састав сабора био познат само из наслова ДЗ, у којем се не спомињу тачно ни царица, ни краљ Урош ни калуђери, ни грчка властела.

5) Из повеља о сабору на Крупиштима г. 1855 видимо да су калуђери били махом Светогорци „сђ игумени и с вебми поустиножители Светике Гори Авона“ (А. Соловјев Од. Сп. 157).

5) Реч „састављен“ долази у наслову СС. Раков.; „састављеније“ и „узакоњено“ у повељи 21 маја 1349; у наслову ДЗ вели се само да је овај законик „посшављен“ од сабора.