Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

Предговор.

„Државну, цр«вену, војну и административну организацију, веру, књижевност, просвету и масу елемената материјалне културе узео је Српски Народ већином из Византије —- или сасвим или их је калемио на своје националне установе, своје националне облике“.

Ст. Станојевић, Византија и Срби, 19083, св. 1, стр. ЈУ.

Ова расправа могла би да носи и наслов: „Византијски елементи у Душановом законодавству“, јер у главноме расправља о значају византијског права у Душановој држави и у Душановој кодификацији. У овом спорном питању дошли смо до убеђења да је у сложеној „држави Срба и Грка“ морао важити сложен систем српско-грчког права, и да је Скраћена Синтагма Властарева (и „Законик Јустинијанов“) сачињавала са Душановим Закоником једну смишљену целину.

Стога смо нарочиту пажњу обратили на правну садржину Скраћене Синтагме Властареве, на њезине многобројне одредбе из брачног, грађанског, кривичног права и поступка, исто као и на везу ових одредаба са дотичним члановима Душанова Законика. !

Није био наш задатак да дамо потпуну анализу самог Душановог Законика, толико пута коментарисаног. У осталом г. др. Метод Доленц дао је недавно најбољу и најисцрпнију анализу свих одредаба Душ. Законика (у упоређењу са правним односима германских народа). У нашој расправи остала су готово недодирнута питања о сабору, о сталешком уређењу, о баштини и пронији, она питања у којима је Душанов Законик самосталан, јер у наведеним византијским зборницима нема одговарајућих одредаба.

(С нашег гледишта могле би се и ове одредбе ДЗ. упоредити са византијском стварношћу, са полуфеудалним правним