Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

"60

Б. Традиција византијског права.

__(Осим ове рецепције византијског - права, која се врши помоћу цркве, на исти начин као иу Русији, треба обратити пажњу на другу чињеницу, о којој се обично мало води рачуна —- на то „да је сав наш историски живот протекао у класичној домовини Римског Права.“")

За време Октавијана Августа (првих година после Христа) већ је читав Балкан до Дунава (чак и преко Дунава) освојен од Римљана и сачињава неколико римских провинција.“) Латински и грчки језик и римска култура брзо продиру у све те области, нарочито у многобројне градове. Едиктом цара Каракале г. 212 добили су сви слободни људи права римских грађана. Онда су сви Илирци почели да се служе римским правом, да се осећају као прави Римљани, да дају чак и цареве на римски престо) Римљани шире земљорадњу на многобројним царским, приватним и црквеним поседима, шире и културу вина и рударство и трговину и занат.

Од времена Константина В. и Теодосија (-- 895) приближује се Илирија културном утицају Цариграду. Кроз Илирик пролази граница између Источне и Западне Римске царевине, и средњевековна Србија остаје на граници између латинских и грчких утицаја. Ипак и с једне и друге стране осећа она велике утицаје римског права. За време Јустинијана ствара се величанствен Согриз Јил5, — систем целокупног важећег римско-византијског права, који је почео да важи и у Илирији и у Далмацији. У то време. су већ ти крајеви махом хришћански, и Јустинијан је установио у граду „Јустинијана Прима“ (око Скопља) год. 585 привилегисану архиепископију за цео север Илирика.

Баш у то време, у М и МГ век спадају многобројни напади, навале и пресељавања разних варварских племена на Балкан — Гота, Гепида, Лангобарда, Херула и најзад Словена, који су преплавили читаво полуострво. Ти су народи, нарочито Словени, донели собом новије, много примитивније друштвене

') О томе врло: лепо расправља Ст. Новаковић у чланку „Средњевековна Србија и Римско Право“ = Архив пр. |! (1906) 206—226.

8) Јиречек, Ист. Срба 122.

5) Из Далмације — Диоклецијан, из Ниша — Константин Велики и Констанције, из Београда — Јовијан, из Маћедоније (Дарданије) породица Јустина и Јустинијана, и др. Јиречек, Ист. 1[—25.