Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

односе, незнабоштво и начела свог домаћег права. Ипак нису они могли да униште све трагове римско-византијског права. „Први људи наших племена, насељени на овој класичној земљи римског права, застали су на њој и римски ред, и римску администрацију, и римско суђење.“') А примање хришћанства од насељеника — Словена још их је више приближило схватањима византијског права. И Словени нису никад успели да униште читаву римско-византијску културу у освојеним земљама. Остало је многобројно романско, „влашко“ и грчко насеље по варошима и по планинама и долинама. Остали су манастири са својим имањима. Остали су и византијски градови, о које се отимају Словени, Авари, Бугари и Грчко царство; и већи део времена припадају те земље опет Грчком царству, које заводи ту своју управу и свој правни ред. Од времена Василија П Бугароубице постаје Дунав г. 1018 опет северном границом Византијске царевине“) Грчки утицај шири се чак на Мађарску, где су прве повеље Арпадоваца писане грчким језиком.) Кроз читав ХГи ХИ век Скопље је седиште византијског дукса или катепана, коме је подчињен цео западни Балкан.“) Неке сачуване грчке повеље ХР! и ХП века показују нам да у то време епископи и манастири у српским земљама имају своје зависне сељаке - „парике“ (паром) и да се правни положај тих сељака одређује по византијском праву.) Сви манастири који су у току ХГи

5 Ст. Новаковић, Архив ! (1906) стр. 21.

2) „После 1018 опасала је била византијска област српске земље са три стране, па и дуж читаве источне стране, од Призрена до Београда и Срема“. Јир. Ист. 1, 154.

8) У једном писму Св. Стефану пише папа Силвестар. ,„пштог 1п (пио, геспо поует стаеса еј фапфит цпшт Јанпит соепобшт дам“. 8. Марковић Прав. мон. стр: 37; г. 1204 пише папа Иноћентије краљу Емериху „чпшт 58 ЊЕ Банпогит соепођит, дишт фатеп Њ ет зп6 шина Огаесогт“. . 38. Повеља Св. Стефана (-- 1088) ман. Весприму писана је грчки (Јир. !, 152).

4) В, чланак М. Вапезси у Ругап.. ЈЛензсћг. ХХМ (1925), стр. 881. Између тих катепана у Скопљу беху такве истакнуте личности, као Константин Диоген г. 1026 –27 и Никифор Вриениј 1074.

5) Повеље цара Василија Охридској архиепископији у чл. Ст. Новаковића. Охридска архиепископија у почетку ХГ века. „Глас ИХХМГ (1908) стр. 1—62 (спомињу се ту еп. Нишки, Браничевски, Сремски, Липљански и др.)„Практик“ г. 1152 ман. Богородице Елеусе око Струмице „Изв. Русскаго Арх. Инст. вљ Конст.“ МГ (1900) стр. 1—158.