Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

ХИ в. подигнути у Македонији и скопској Старој Србији, били су грчки“) Оснивачи тих манастира нису византијски владари, него обично Грци, представници цркве, византијски достојанственици и византијска властела.) Најмањи је грчки утицај "у Рашкој (у долини Лима и Ибра) — ипак један податак из г. 1098 показује да је и ту било православних манастира и да је њихово монаштво било не само грчкога типа, него још и гркофилско.3)

Значај је политике Немањине у томе што је он раскрстио са западном латинском и са националном богумилском струјом и учврстио код Срба православље а с њим и византијски утицај. Прва освајања Немањина већ проширују уску област преднемањићске Србије на рачун земаља византијске културе. Тако је напр. Ниш, неко време „главни град“ Немањин, био знатан центар византијске цивилизације.“) Немањи није пошло за руком, да трајно освоји Ниш, Скопље и Призрен. Ипак видимо да је он први јасно истакао магистралу свих доцнијих освајања својих потомака — према истоку и југу, да откидају комад по комад од византијских земаља.) При томе он не руши византијску културу и византијски прави ред, него их прима и проширује, у колико је то могуће.)

Нарочито су учврстили византијски утицај синови Нема"њини, Стефан Првовенчани „севастократор и зет од Бога

ђ) В. Марковић. Правосл. монаштво. стр. 16.

8 В. Марковић. о. с. 21, 25. Грчки био је цео епископат у тим кра_„ јевима. Између архијереја било је учених људи као пред крај Х! в. славни писац Теофилакт, у ХИ в. Призренски еп. Јован. Јиречек, Ист. Срба, 1, 161.

5) Ана Комнина, ЈХ, 5, ед. Вопп. 1, 438, нав. 8. Марковић, о. с. 44.

9 В.8. Марковић. о. с. стр. 47 и 58. У Пироту се једна махала и данас зове Галата, по имену једног дела Цариграда. Дакле било је и Грка трговаца и занатлија. Грци — становници спомињу се г. 1229 чаки у Срему „ШЕ 5сјам! еј Отаесћ, аш пћабнап! јепат Шат“ За. Сод. ар. 1, 806, уп. В. Марк. оп. 38.

5) У борби с богумилима служи се Немања прописима визант, кривичног права. У Хиландарској повељи испољава своје поштовање према визан" тијском цару и уводи византијске аграрне односе у хиландарским метохијама, По мишљењу 8. Марковића „управа какоже подобакетњ“, коју је Немања дао својим задужбинама значи „потпуно визант. манастирско уређење“. о. с. 59.

5) Трајна освајања Немањина су „од Гречеке земле: Лабњ сђ ЛБпланемђ, Глвбочица, Рбке, Загрблата, Лбвче, Лепеница, Блица“. А. Соловјев. Хиланд. повеља, стр. 8.