Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

ИМА 47

дака, које се тичу цркава) То је она брига о правој вери,

која је прва дужност једног православног цара.“)

Доста дуго ипак остаје Душан при старом начину закодавства својих предака. Не кодификација, не „болђши закони“, него само поједине повеље манастирима — то је његов рад

за време краљевства. И у том раду он не уводи ништа ново,

само се највише брине да ради „по старини“, да потврди одредбе својих предака и грчких царева.

У једној повељи из г. 1333 можемо већ приметити поноситу мисао (непознату његовим предцима) да Душан седи „на прфстолђ кралвевства Срвбскаго вако царђ и владнка“.3) Ипак су грчки цареви за Душана највиши ауторитет у правном «смислу. И после освајања грчких земаља г. 1334 краљ Душан иарочито наглашује свој правни консерватизам. Узевши доста градова који су били под Грцима, он издаје своје хрисовуље на исти начин као и пређашњи цареви и потврђује њихове даровнице.“) У тим краљевским повељама Душан се све чешће пореди с царевима, говорећи да он ради исто што „сви христољубиви цареви и краљеви“) Од г. 1839 све чешће се понавља као рефрен у аренгама његових хрисовуља лепа изрека Соломонова: „Много цари царствуготђ и силнји правду. пишутњ“.“) Писати правду — то је главни задатак цара, који

5) 11. Срећковић, наводећи то место, примећује: „Краљ је — дакле обећао издати законик“ (Историја, Б.1888. 11, 340', Ипак ту се мање говори о једном световном законику, него о односу владара према цркви.

8) уп. Ерапароре, И, с. 4. (= Ерапаг. ацеја, 1, с. 4).

8) Повеља о продаји Стона Дубровнику 22 јан. 1333. Од. Сп. 119. (Мт. Моп. 108).

%) „прђвемђ градњ доволне, надђ ними же Грци обладаху“ дао је „хрисовулђ по образу древних цареи Грвчскихђ и Блргарскихњ“, наређује „да је подђ областито архјепискупа, како и у всбх хрисоволђђ пише грБчвскихљ“, даје „хрисовулђ свом, приложивђ села и утврдивђ по образу древних цареи Грбчрскихб, иже прђжде мене обладали сутђ тБми странами“. 1-ва 0ов. Трескавцу. Гласник Х1!; потврђује „нививе ве Армбнохори, шо придаде парљ“, -га Треск. Гласник ХЛ „шо су дали царие и кралеве, все исписавђ и утврњДИВБ, нарекосмо“. 3-а Треск. Гласник ХИ.

) „Благочвстиво и благоприветно и похвално вебмђ христолобивњмђ царемђ и кралемв, кеже лобити и желаниве топло имбти кб стим црквамђ“, повеље г. 1848—1345, Хил. бр. 16, 20, 22, 22.

%) Пов. 1389— Хил. бр. 17 (у Зак. Сп. 406 нема аренге); у пов. 1348 —

Хил. бр. 30, 31, 32 (Од. Спом. 133; Зај. Рат, 99); пов. 1349, Акши Пант. 852 и 356.