Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

важи и за краља. Од г. 1344, кад је Душан освојио многе "нове грчке земље, он све више осећа, да је он једним делом грчки владар, „чБстбникђ Грбчвским странамђ“ (1343—1345),') Тете (085 ппретш Коташае допипцо (1345),“) чак „самодржавни господинђ вебхђ Српскихђ землђ и Поморскихњ и Грбчђскихђ“ хра Хуе ха. фуутотралор ери ис хоћ Реџауис (окт. 1845).7) И Душан проглашује чак да је он „наследник по милости Божјој великих и светих царева грчких“ (1345)=) Као „наставникљ“ светих царева има он главну дужност да настави, да продужи њихов правни ред.

" Примање царске титуле (после новембра 1845 г.) и венчање за „цара Срба и Грка“ (фастједс хаг Фотохобтор Угри хол "Роџауис) 16 априла 1346 — то су чињенице од пресудног значаја. Душан јасно показује своју тежњу да замени оба претендента на цариградски престо, и Кантакузина и Палеолога, да се јави грчким грађанима као најјачи у борби и најпозванији за престо. За Византију није била никаква новост отимачина за престо; доста је она видела узурпатора, од којих је готово сваки постао „гу“ Хостф тб деф тистос Васићеђс“. Претендент може да постане признат, легитиман цар. Средства за овако легитимисање су — крунисање од патријарха, поштовање цркве, потврда правног реда црквеног и грађанског.

И Душан се тим средствима служи, у првом реду ради тога да ново стање ствари признаду грчки поданици његове државе.) Целу је зиму 1345/6 провео у новоосвојеним грчким крајевима. Ту је обасуо богатим даровима византијску властелу, царски Меникејски манастир око Сереза и светогорске манастире. Све су повеље тим даровима писане грчки, потврђују стара права и допуњују их новим богатим поклонима.")

1) Хил. бр. 23 (Флор. Ае. акт, 68), бр. 16: (Спом. 11, 25), бр. 22 (Флор. Ае. 66), бр. 28 (А. Соловјев, Прилози УП, 109).

2) Повеља 15 окт. 1845 Млетцима (ЕјиРе 1, 278).

8) Повеља 25 окт. 1344. Хил. бр. 21 (у рег. Новак. Зак. Сп. 598, недостаје ова титула); пов. окт. 1345 (Дот. МЕ).

%) Хил бр 27. (А. Соловјев, Од. Сп. 127) „пособствова ми (Бца) кралевствовати великими и славними градови грбчкими и наставнику бвти великимб и светимђ царемљ Грбчкимђ“.

5) Флор. Пам. стр. 9; Ст. Станогевић, Цар: Душан, Б. 1922, стр. 16; Флор. КО. Сл. и Виз. 1, 112—116 '

5) Флор. Пам. 121—145 еј разут ; Станојевић, 1. стр. 17; то су даровнице: ман, Меникеју окт. 1345 (МЕ. М. Асја стаеса У— 111, Зак. Сп. 722);