Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

Земље и градове да њима управља по римским (грчким) законима.') -

Заиста је истог 16 апр. 1346 млади Урош крунисан само за краља, не за цара) Византијско право зна за крунисање наследника за живота претходника: тиме постаје он легитиман наследник и савладар. Међутим однос Уроша према оцу изгледа подређен — он носи не царску него краљевску титулу и добија један део земље на непосредно управљање, добија Српску земљу као у део. Сад се ставља Српска земља. у исти однос према читавој царевини, у коме је за младости Душанове стајала Зета према краљевини Српској. Кех !шпог Урош врши непосредну краљевску власт у Србији, као заменик свог оца, који врши врховзу власт у читавој држави и непосредно управља у грчким земљама, „по римским законима“. То је од прилике истиљоднос као и између Мађарске ХП—ХШ в. и Хрватске, где је доста често владао син мађарског краља, као крунисан краљ Хрватске или само као ацх 1085 Зсјамоплае.3)

Да је та подела Душанове државе била заиста извршена, да је Грегора био тачно обавештен, то се види из неколико споменика тог доба.

У великој даровној повељи Хиландару г. 1348 Душан јасно разликује два дела своје државе: Срљблее и Романшо.“) И тачан попис метохија у тој повељи даје нам могућност да видимо, које области спадају у један а које у други део. У Српску земљу спадају: Плав, Зета, Морава, Пилот, Липљан, Призрен, Полог) У Романију спадају: Просек, Штип, Бре-

1) „ћоп дЕ жаљ проб тбу у тђу бАпУ Тртеџоукку Буг фало жаћ тф шзу Фругу жбАто) 505 "Тоу(ор жог.

ф 2 деоргус тобс ТосфваХ Ховс, гђе бит

торесуе, аље ф =

ал "Тотрор тоб потооћ реури те ту Ххопшшу пбдеос, ђа жал потодос "Аб с тј ; 5 ; 6 = > На Ето оуодеу побку реистоб хале поерофајоу Труерсуас. адтб д'а5 ту =ж200еу "Ро-

Џој Хорфу жоћ полефу жетф тђу ебдисреупђу "'Роравосс бешлау, Фур: хол

20, Хрботођлому тфу перббоу атеуф. 15. (р. 747). ) То потврђује и Сатгас. 11. с. 89 (ед Вопп. р. 551).

5 М. Козгепсте, Нгуаћзка ргаупа роујез,, р. 190—191.

%) „Исписасмо имена метохикамђ всбмђ по Срвблвехђ и по Романи“. Нов. Зак. Сп. 420.

5) в. „Села по земли Срвбскон“. Нов. Зак. Сп. 420—422; за време Милутиново спада Полог још у „Грчку прикију“, као и Скопље и Дебар.

[0]

(с та