Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

талница, Струма, Струмица, Сер, Редина.) Изгледа да и

Скопска област спада у „Романију“.3)

Иста се подела спомиње још и у међународном уговору с Дубровником 20 септембра г. 1349 (четири месеца после издања ДЗ). Ту се свуда строго разликује „земља царева и краљева“, „тргови цареви и краљеви“, „властелин царев и краљев“ и сваки поданик царев и краљев.) Видимо чак из. једне повеље г. 1353, да краљ Урош као „кралђ вебћмђ Срђблеемђ“ потврђује исте године (и истог дана 2) даровницу свог оца манастиру Св. Арханђела, вероватно зато што се објект даровнице налази у „Српској земљи,“ 5) –

Дакле Че јште била је држава Душанова подељена на два готово равна дела: у једној половини владало се више »Ппо обичајима српским“) у јужној по грчким законима. |

Ипак та подела, извршена Че јиге, остала је на хартији, готово без примене де Тасо. Тому било је неколико узрока. Прво — лични моменат, Талентиран и снажан владар као Душан без сумње је потискивао из државних послова српских свог малолетњег и „нејаког“ сина Уроша. У ствари је Душан вршио врховну власт непосредно и у српској земљи. Урошева Српска: Краљевина била је само декорација.

Друго — историјско-правни моменат. Није се могла извршити тачна подела на области „српског права и грчког права“. Јер се у српске земље рачунају области као Призрен, Полог и др., некад освојене од Грка, с јаким траговима грчког права и грчког живља и ако само по варошима и по метохијама. И ту видимо грчке установе као номика, кефалију. И ту, у српским земљама, вршио се од векова јаки утицај

5) в. „И землва Гречечска“, ђђ, 422—498.

2) Црква Св. Петра у Тморанима (јужно од Скопља) спада у Грчку земљу, 5. 422, уп. В. Марковић. Јесу ли средњевековни Срби сматрали Македовију бугарском> Крф. 1918 стр. 30—82. Тешко је повући тачну границу између „Српске и Грчке земље“.

8) в. Новак. Зак. Сп. 169. (Од. Сп, 145—147) „кога лобо мала и голбма из землвее царства ми и кралвевђ“. .

%) в. Нов. Зак. Сп. 701—705; црква Св. Николе под Кожљем прилаже 'се манастиру Св. Аранђела под Призреном.

2) Овај израз долази у повељи г. 1355 ман. Св. Николе у Добрушти: „ни кефалика ни воевода ни кнезђ ни севасте, никтоже ОДБ владулцихђ ВБ земли царства ми по обљчавамђ србпскимђ“ Нов. ћђ, 720.