Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

грчког права (кроз Номоканон и Прохирон). С друге стране — и „грчке“ земље имају врло много српског становништва, нарочито по селима, ту се јавља и српска властела, и српски чиновници као напр. жупани“)

У ствари подела између српског и грчког права није: могла бити извршена ни на територијалном основу, ни на основу личних статута. Становништво је било сувише измешано. И права тежња Душанова била је да читаву своју државу уреди по неким јединственим „православним законима“. За све области морало је важити исто право цравославне цркве и православних царева, са неким само допунама и променама, које се јављају услед потреба српског народа и српских обичаја. Те српске допуне морају да важе и на северу и на југу, само се на северу много чешће примењују“) И у предговору ДЗ и у самом ДЗ (као иу СС) не прави се никаква разлика између Срба и Грка у правном погледу. Нису они победиоци и побеђени, него равноправни грађани, православни и једни и други. Царске повеље писане су без разлике српски и грчки, оба су језика званична, сам је владар — цар Срба и Грка, он сазива „властелу српскуи грчку“,“) свештенство српско и грчко на „сабор Српски и Грчки.“ =)

Да се његова држава приближи византијској култури, уводи Душан византијски церемонијал на двору као и многобројне византијске титуле. Његови рођаци и сарадници, војводе и властела постају сад деспот, севастократор, ћесар, велики слуга (џеус боџеотижос), севаст, велики логофет, протовистијар, двородржица (жооротаете), алагатор.") Византијско државно уређење преовлађује сад у Душановој царевини, ипак треба се

Ту Тозтауо у грчким повељама Душановом Ватопеду 13467. (о имањима у јужним земљама) и ман. св. Анастасије (око Зихне, г. 1345 108. Зак. Сп. 566, 743.

2) М. Полшћевић мисли да је ДЗ важно „за све Србе у старој Српској држави, а грчко-византијски закони вредили су само за побеђене · и да је „персоналитет закона оног доба искључио мешање њихово“. (Архив, ХХИ (1923) стр. 3410). >

8) На саборе 1349 (А. Соловјев. Од. Са. 151) и 1355 (А. Соловјев, Два прилога, Гласник Ск. Н, Др. 5, %).

+) „Стефанђ царђ свбра сбборђ срвббскњг и гррчеквг оу градоу Серу“ г. 1354 Сказанте о архтеп. Сребскихб. Гласн ХТ, 160 „со веђмђ зборомђ Србские и Грчекне земле и Поморские“ повеља 10 авг. 1355. А. Соловјев, Два прилога, 31

5) в. Ст. Новаковић. Византијски чинови и титуле. Глас СХХМШ (1908).