Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка
75
сетити да су сви (или готово сви) носиоци државног уређења ипак Срби пореклом) Ти Срби чврсто везани за Душана, имају тежак задатак да управљају освојеним грчким крајевима, да их прилагоде српској превласти и да се сами прилагоде“ грчкој култури. То су рођак Душанов, деспот Оливер у Злетову,“) полубрат Душанов деспот Симеон у Епиру,“) шурак“ Душанов деспот Јован Асен — у Авлони и Белграду“), ћесар Прељуб — у Јањини и Влахији“), ћесар Воихна — у Драми и др-
Сви су они управљали у грчким областима и без сумње по грчким законима. Сваком од њих био би од велике користи један српски превод грчких закона. =
Велика освајања Душанова г. 1345—1349 издавала су и велики његов законодаван рад. Овај законодавни рад врши се у неколико праваца: у издавању многобројних повеља, у превођењу и систематизацији византијских закона, и у кодификацији нових законских одредаба којих нема у византијским збиркама.
Главна је тежња тог рада — да се у новом царству учврсти правни ред Византије, да се својим грчким поданицима Душан прикаже не као узурпатор него као легитиман цар, и да се тиме олакша пут ад асаштепашт (ошт тремшт Сопзфап порош апшт.о)
Треба се сетити да је законодавни сабор 21 маја 1349 радио непосредно после. тога што су чете Прељубове освојиле Епир, Акарнанију и Тесалију и дошле до граница франачких у Коринском заливу. После тог сабора 1349 крене сам Душан на освајање Солуна, друге престонице Византијског царства.)
5) Ст Станојевић, о. с. 13.
>) Оливер „Гркињић“, ожењен Гркињом Маријом. уп. Ј. Радоњић у Гласу ЕХХХМУ (1914) и Јир. Ист. Срба, 287.
8) Оженио се Томаидом, ћерком грчког Деспота Јована и брзо се погрчио. После смрти Душанове јавља се као „цар Грка и Срба Симеон Урош Палеолог“ (грчке повеље. Гласник ХУШ, 201; Нов. Зак. Сп. 791).
#) Потписује се: "Еф 6 дестетпе Коруђубс на повељама писаним српски,. Спом. Х!, 30.
5) Гласник ХЛМ, 285; М. Огфта наводи да је ћесар Прељуб био намесник у Етолији. 6) Глиша, Тлаипе 1, 326.
7) Лети г. 1849 српска војска опсела је Солун (0. Тајгаџ, Тћезза!от--
аие, стр. 243). Повељу 28 маја 1350 издаје цар Душан „од Солуна гредући“. Од. Спом. 152.