Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

а 4

5 | ПИЈЕ

у Византији ХГУ в., обадва су зборника добили велику популарност на читавом православном Истоку, преживели су и пад Византијског царства. По грчким (и српским) манастирима много чешће наилазимо на Властареву Синтагму него на Номоканон“) У световним судовима садашње Грчке и у Бесарабији: важи још и данас Арменопулов зборник“) Обадва су зборника крајем ХМ века преведена на народни грчки језик“) При тој великој популарности обадва зборника пада нама у очи једна чињеница. Док се Синтагма Матије Властара налази у српском. преводу и у потпуном облику (око 20 рукописа) и у српском скраћењу (око 16 рукописа) и у доцнијој преради, стопљена. са Закоником Јустинијана (око 10 рукописа), Арменопулово Шестокњижије сасвим је непознато Србима. Не постоји ни српски превод Арменопула, чак ни један грчки примерак. Арменопулов у српским манастирским књижницама.

Држимо да је узрок томе у. политичким приликама. Превод грчких законодавних зборника у то време није био. дело приватне инициативе, него је постао по званичној потреби,“) као некад Светосавски превод Номоканона. Можемо.

"претпоставити да се Душан упознао с Властаревом Синтагмом

после заузећа Сера (окт. 1345), највероватније приликом свог боравка на Св. Гори зими 1347—1348, да је онда наредио да се тај зборник преведе и скрати, и да с тога није било више: потребе да се преводи још и Арменопулов зборник.

Али можемо те чињенице довести и у неку везу са политичком позадином, са социалном и верском борбом која је у то време беснела у Византијској царевини.

7) Могтеша, 111, р. 457—459 зна за 42 грчка преписа Власт. Синтагме, Флор. о. с. 296 додаје томе још 10, Познати су нам 19 српских преписа потпуне Власт. Синтагме, док преписа Светосавског Номоканона само 5. (Иловички, Рашки, Морачки, Савински и Сарајевски).

з) За време турске владавине био је Арменопулов зборник обавезан за хришћанске судове у Бугарској и у румунским кнежевинама (Бобчев, Лекши 171).

8) Арменопуло — г, 1490, Властарева Синтагма — г. 1498 : осим тога преведен је Арменопуло г. 1804 на румунски, а г. 1814 — на руски језик, као важеће право у Бесарабији. Флор. Пам. 296. Могтеџи, 11, 363—365 зна за 45 грчких преписа Арменопула из ЖУ—ХУП века и за 14 штамп.

издања од којих је прво г. 1540 у Паризу (Прбугшоу у

ороју, то Хечдореусу "ЕБВ Во).

%) Слично мисли и Ст. Новаковић, Синт. ХХХП—УХХХИ.