Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

78

Године 1342 избије у Солуну револуција. Демократска "странка зилота устаје против узурпатора Јована Кантакузена у име законитог цара Јов. Палеолога.')

Привидно измирење солунских странака г. 1344 под великим примићуром Јов, Апокавком, као управником Солуна, није било дуготрајно. Шеф зилотске странке Михајло Палеолог убијен је од присталица Кантакузена; онда брат убијеног, "Андрија Палеолог, диже на побуну морнаре, побуњеници заузимају варош и цитаделу; са зидова цитаделе бацају Апо-кавка и његове присталице, убивши на тај начин око стотину аристократа (6 априла 1345). У Солуну ствара се нека демократска република, која неће да призна Кантакузена. У то време Душан је већ ушао у борбу с Кантакузеном (а овај се измири с Палеологом). ИМ Кантакузен на неколико места окривљује зилоте да су они били оруђе у рукама Душановим, да су они чак хтели предати Солун српском цару“) Ипак су се зилоти показали добри родољуби, јер кад је Душану лето 1349 опсадио Солун, борили су се против њега. С друге стране, дуго нису хтели признати владу обојих царева грчких, који су лично дошли у солунско пристаниште у том опасном тренутку. Тек зими 1349—1350, док је још Душан стојао под зидинама Солуна, предали су се зилоти Кантакузену, који је. ушао у град, неке од зилота казнио смрћу и тиме завршио ову интересантну страну византијске историје.)

Врло је вероватно да је Душан ипак рачунао на неку наклоност зилота да заузме Солун. Да придобије симпатије "Солунаца, могао је слободно да прими за своје судије правни зборник Солунца Властара. Имао би мање разлога да уводи дело Арменопулово, јер у колико знамо; био је Арменопул велики властелин и блиски рођак Кантакузена, у то време противника и зилота и Душана.)

у в. О. Тајтан, Тћеззаотдце ац ХУ-те зтесје. Раг. 1918. р. 280—237. Ова је борба појачана још и верским распрама. Зилоти сматрају себе за строго православне, за њих су и светогорски калуђери, који се боре против цариградског патријарха Јов. Калеке и више црквене јерархије, уп. Иковенко, Виз. Врем. ХХТ (1914), 180 и А. Василђев, Ист. Византни, [.

2) Сапе. ТУ, р. 104, 109, 113, 117; уп. Гајгап, 247—251.

50. Тајтаћ, о. с. 250—252.

8) Једине биографске податке о Арменопулу доноси Лик. Комнен -Пападопуло (Ргаепојанопез тузјавотсае ех јиге сапотео. Рајаун 1697) иначе