Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

;

119

Борба политичких странака у Солуну била је само једна епизода према великој верској борби која је потресла читаву

_ Византијску царевину у г. 1341—1352. То је позната борба

варлаамита и исихаста, коју можемо сматрати као борбу између присталица западне схоластике, блиских компромису «с папом, и присталица источног мистицизма, непопустљивих према католицизму.“) Неко су време преовладали у Цариграду варлаамити, којима су нагињали царица-регенткиња Ана Палеологиња (из Савојске куће) и патријарх Јован Калека (13411347). У то време води Кантакузен борбу против Палеолога и зато је се, у почетку близак варлаамитима, после наслонио на многобројне присталице исихаста. Баш у то време ствара Душан српску патријаршију и венчава се за цара Срба и Грка. Реалиста-државник, цар Стефан није имао много воље за догматске контраверзе. Ипак требало је да се и он определи у том спору, одлучном за претенденте на престо. Стао је, по нашем мишљењу, на страни исихаста.)

Богате даре Душанове светогорским манастирима можемо разумети само ако се сетимо да је Света Гора била у то време центар православног верског живота. Мишљење светогораца било је пресудно на цариградским саборима г. 1341, 1344, 1347 и 18563) Прот Свете Горе био је по своме утицају такмац патријархов. За цара Душана била је велика победа што су светогорци признали његову власт и од г. 1347 нису одлазили на саборе у Цариград, него у Скопље, Сер и Крупишта.“) Зими

доста сумњив извор. Он зна да се Арменопул родио око 1310, да је његов отац био киропалат (хррстохтте), а мајка, рођена Муцалони била кузина Јована Кантакузена; да је сам К. Арменопул био члан дворског савета цара Јов. Кантакузена. (в. Могтеши, Еазјопе, р. 499—497).

50. Успенскш, Очерки, ЖМНАПр, 1892 Ме 1 и 2; Радченко, Религ. и литер. движенје вђ Болгарзи. К. 1898; Ктиштрасћет, (безећ сћте, 5. 100—110. А. Лебедевљ, Истор. очерки состолији визант. вост. церкви Изд. 2-е. М. 1902.

2) О утицају исихаста на арх, Данилу говори М. Васић, Прилози, УМ], 287—9245 Вреди споменути да исихастима припадају вероватно и Св. Петар Коришки, Радченко, о. с. 174, и Јаков митрополит серски, Мигко, безетсћее, 145. 5

8). 0. Успенскш, 5. разут; Порф. Успенскш, Истора Авона, Ш, 177.

%) На сабор г. 1351 у Цариград нису дошли светогорци, послали су само два јеромонаха с писменим својим мишљењем у корист Гр. Паламе. 9. Уса. Ђ. 392.