Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

мн 4 и

Утицај исихазма на Душана осећа се и у самом факту превођења Властарове Синтагме и у одлучном ставу, који почетни чланови ДЗ г. 1349 заузимају против католицизма и других јереси. „Сим же образом да се очисти хришћанство“; · Душан је осетио потребу да се покаже строго православан пред очима најутицајније верске странке у Византији.

А дело К. Арменопула није могло да буде примљено од Душана у том акутном тренутку. Мада много бољи правник од Властара, био је Арменопул сумњив исихастима, као писац

— заштитник варлаамита, као аристократа наклоњен латинској јереси.) ~)

"2. Значај византијског права на хришћанском Истоку.

По византијским схватањима, која су нашла свој израз у прописима Епаногоге, први је задатак једног православног владара да чува све прописе Светог Писма и седам васељенских сабора, као и све писане римске законез.) Ипак овај консервативни задатак владара не смета му да буде кодификашор, — да старе прописе црквеног и световног права скупља, да од њих начини избор, да их расподели по извесном систему. Тако су радили и велики Јустинијан, и Василије Маћедонац, и Лав Мудри. Консерватизам византијског права не смета ни да цар буде законодавац — да попуњава празнине закона, да издаје новеле, да укида старе законе, да издаје читаве нове зборнике. Опет су тако радили и Јустинијан и његови наследници. Само једно је ограничење — тај легисла-

наца“ (нешт. рук. МСинБ. бр. 149) и писмо принцу Ги де Лузињану о латинским заблудама (шт. Арсенш, о. с.) где расправља питање о квасном и пресном хлебу (о азимству, уп. чл. 6 ДЗ).

1) Међу варлаамите ставља Крумбахер и К. Арменопула, који зећлеђ пасћ Рађпсјиз, ВЕЋ. бг. Х!, 266. еглеп Тотиз ререп Рајатаз. (Куштр. 108). Против Арменопула пише патр. Филотеј поводом питања о црквеном проклетству (до г 1358 — игуман светогорски; Њ. 108) уп. чл. 5 ДЗ. У исповедању вере, писаном од К. Арменопула, налази се сасвим латинско учење да Дух Свети полази од Оца и од Сина. /. Геитећалн, Јипз Ог-К.1, р 552. Ешздет Нагтепори! ехрозо Наде! опћодохае. И Димитрије Кидон (варлаамита), нагиње латинском гледишту у питању о Нодие. Радченко, о. с. 168.

3) тбжетаћ суђинаћу “дал биххђрегу 6 Васућеђс тофтоу шзу пута те 67 7 беба расођ грепродибут, Етеџсо ВЕ од 50, по. су "1" олбју срубдоу дотурализдфуто. 6 бЕ ма лођс #жехрицубусос "Раоџојжоће убџоџе. (Ерапароре, 1. 11, с. 4).