Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

82

| горски рад не може да се коси с основама православне вере. ' Зато је био осуђен од доцнијих нараштаја законодавни рад јеретика Лава Исавријанаца.

Пошто се византијски цар сматра у принципу за јединог цара свих православних,) византијски закони морају у начелу да важе за све православне државе. То се најбоље види из примера румунских кнежевина“) Оне су давно (од ХШ в.) живеле својим засебним политичким животом, нису ни имале етнографских веза са Грцима. Ипак кад је оког. 1401 кнез Александар Добри хтео да створи законе за Молдавију, замолио је цара Мавојла Палеолога за примерак Василика. Из Василика изабрао је оно што му је изгледало корисно и применљиво за његово време. На тај начин постаје (по причању Д. Кантемира) први молдавски законик“) У другој половини ХУ в. служе се и влашки и молдавски војвода словенским преводима Властареве Синтагме—=>=!

Чак после пропасти Цариграда траје још велики ауторитет византијских закона. Г. 1646 јавља се други законодавац у Молдавији, кнез Василије. Ма његову заповест даде велики логофет Јевстратије у штампу нови законик, у којем је законик кн, Александра попуњен многим одредбама опет из Василика. У ХУШ в. овај је законик. истиснут позивањем молдавских господара на Василике у самом извору, и осим тога, употребом Синопсиса, Институција Теофила и нарочито Шестокнижија Арменопулова. Г.1816—1817 изда кн. Скарлат Калимах у Јашу нови грађански кодекс за Молдавију (КофЕ подлжбе) Који је опет у главноме заснован на Василикама, писан је и штампан грчки и тек после тога преведен и на румунски. Да јеу Бесарабији важио и кроз ХТХ в. зборник Арменопулов, било је већ споменуто.

Велики утицај грчког права у Молдавији и Бесарабији можемо једним делом објаснити утицајем господара — фана-

у Г. 1891 пише цариградски патриарх в, КН. Василију Димитријевићу да је цар византијски „велики пар, господин и начелник васељене“, да је он „цар свих хришћана“ и да се његово име мора спомањати у свим хришћанским црквама. Руск. Ист. Библ. М] прил. 140; Домконово, Очерки, 412—413.

2) Цувени канониста Валсамон пише Марку Алексанлријском, да су

Василике обавезне за све хришћане на свету. П. Безобразове, ЖМНПр,

1898 Мо 10, стр. 409 8) Хасћатаг, Зезсћ“ Еп1, 5. ХМ; стр 128. А. Соловјев, Значај виз.

права на Балкану, Год. Чуп, ХХХУМН, стр. 18.