Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

тријота у ХУП—ХХ веку. Али и у Русији, која је географски била много удаљенија од Грчке и није знала за грчке владаре, осећа се знатан утицај византијског права. Примање хришћанства донело је собом Номоканон. Норме византијског права примењиване су од црквених власти према клиру и свим црквеним људима. Све парнице које се односе на верска, морална и породична литања, на наследство, подлеже црквеном суду“) Само је кривично право дуго време стојало изван утицаја византијског права. Али са појачањем монархиске владавине, нарочито од примања царске титуле по византијском начину (г. 1549) продиру византијска схватања и у кривично право.

Интересантну паралелу Душанову законодавству пружа руско законодавство ХМ! и ХУП века. У то време сматра се Русија с правом за једино православно царство, за Трећи Рим, за наследника Другог Рима — Цариграда. Јован 111 венчава се г. 1472 наследницом Палеолога и прима као руски грб двоглавог орла. Ипак је царска титула званично примљена тек 17-ХИ г. 1549 крунисањем младог Јована ЈУ. И одмах после венчања на царство почне Јован ЈУ да издаје законе. Г. 1550 изда он зборник световних закона „Судебник царски“, који је у ствари само попуњено издање Судебника Јована Ш. Г. 1591 сазива цар земаљски сабор да утврди Судебник, и ставља му сто питања и изазива тим црквено законодавство сабора — т.зв. „Стоглав“.7)

Од својег је деде Јован ЈУ наследио богату библиотеку трчких и латинских књига, између којих се спомињу много"бројна правничка дела. Цар Јован ТУ наручио је првом приликом превод „Јустинијанова Кодекса на руски језик.) Није нам

7) Н Калачовљ. О значении Кормчећ, Чтевти 1847, Ш, В. Иконниковљ, "Опљитљ излбдована о кулђтур. влани Византи,, стр. 301.

2) Влад. Будановљ. Обзорђ, изд. 5:е стр. 224. |

8) Заробљеник из Ливоније, пастор Јован Ветерман доноси тачне податке о библиотеци Јована ТУ „латински — Т. Тлујив, Сјеего де Кериђиса, 5иејопиз, Тасив, Согриз Шрјат, Рарпштат, Раш, Јизитап, Содех Сопене, птрег. Тпеодозн, ЈизИтап Содех Сопзћ. е! Содех Момеатшт (ови су руколиси на пергамену у златним повезима); грчки — Ројубшив, ВазШсае, МоуеПае, Сопз иНопез, ШтегргеваНопев МомеЛатит, Јиз ал Јерез артапае, Ерћел! (2) апзјано Рапдескогшт ејс“. Цар наручио му је преводе Ливија_и Код. Јустигнијана (ЖМНАПр. 1834, пол: В. Иконников, Опљитљ изслћд. 56—517).