Закон о Народној банци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : од 26 јануара 1920 с његовим изменама и допунама од 9 декембра 1920 и 19 априла 1921 год.

Ка

3. доказе о господарству на исправу и о догађају на који је исправа изгубљена или упропашћена, или ако доказа нема изјаву, да ће се потражилац на своје наводе заклети. И

Члан 45.

Акт се мора поднети у два примерка, оба оверена од оне власти која по закону исправе оверава.

Један примерак доставиће Суд Народној Банци на одговор. Банка ће одговорити у року од 10 дана. И кад Банка одговори, или ако и не одговори, кад прође овај рок од 10 дана, Суд ће одредити рочиште за извиђај ствари. ;

Члан 46.

Суд ће решити да има места тражењу, и по томе да ће се даље радити, што је, за коначно уништење исправе, потребно:

1. ако је Банка признала да постоји онаква исправа, за какву се тражи да се уништи; и при том

2. ако је потражилац своје наводе бар до вероватности доказао; или, уместо тога

3. ако потражилац остане при изјави да ће заклетву положити, у ком ће случају Суд под тим условом и издати решење; или уместо тога обојега

4. ако сама Банка изјави да има места тражењу.

Решење ће Суд и Банци доставити.

Члан 47.

Кад буде овако решење извршно (ако је њиме досуђена потражиоцу заклетва, кад се и закуне, или кад му Банка заклетву опрости), Суд ће издати оглас преко Службених Новина, да ће по свом тражењу исправу уништити, ако се нико други за њеног господара не појави у року који се за то оставља. Оглас ће се трипут у новинама штампати.

Члан 48.

Кад се уништавају акције, Суд ће о овоме уништењу известити и Народну Банку.

Закон о Народној Банци 2