Закон о Народној банци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : од 26 јануара 1920 с његовим изменама и допунама од 9 декембра 1920 и 19 априла 1921 год.

и

се потреба укаже и по споразуму између Министра Трговине и Индустрије и Народне Банке.

Члан 10.

Народна Банка има свој резервни фонд, коме је циљ:

а) да покрије губитак на капиталу банчином;

6) да попуни дивиденду акционарима до висине 6%/, од уплаћеног капитала.

За резервни фонд одбијаће се од чисте зараде најмање 59, док не достигне висину од 20%, од уплаћеног капитала.

Статутима ће се одредити, како ће се и у што уложити капитал резервног фонда.

Делокруг

Члан 11. з

Народна Банка радиће само ове послове:

1) есконтовање и реесконтовање пословних меница са најмање два сигурна потписа и с роком не дужим од три месеца, вараната домаћих јавних сместишта, државних благајничких записа и купона са државним обвезницама под условима који ће се Статутима одредити; куповање и продавање меница и чекова на стране пијаце;

2) куповање и продавање злата и сребра;

3) давање зајмова на залогу:

а) злата и сребра;

6) државних облигација ма које врсте (обвезница, лозова, бонова итд.) као и облигација, акција и заложница, за које Држава јамчи, заложница и комуналних обвезница домаћих новчаних завода и предузећа у опште, којима је призната пупиларна сигурност. Ни овим зајмовима рок не може бити дужи од три месеца, а Статутима ће се одредити услови за давање ових зајмова;

4) издавање краткорочних упутница на положене суме у кованом злату или новчаницама, ради исплате царина и других државних дажбина;