Закон о Народној банци Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца : од 26. јануара 1920

— 710: —

са Министром Трговине и Индустрије и Министром Финансија утврђује типове новчаница које ће се издавати.

Новчанице Народне Банке проглашавају се за опште платежно средство у целој земљи.

Члан 16.

Народна Банка дужна је да исплати сваћу своју новчаницу у металној законској монети, чим јој се за исплату поднесе. На свакој новчаници треба да је исказана ова обавеза банчина.

У филијалама се може исплата одложити, док новац из централе не стигне.

Банка је дужна да врши и размене новчаница једне врсте (типа) за новчанице друге врсте (типа). |

Члан 17.

Банка може обуставити исплаћивање својих новчаница само у изузетним случајевима по споразуму и решењу Краљевске Владе.

Члан 18:

Новчанице, које се у оптицај пусте, морају бити осигуране златом и сребром и другим вредностима трговачким и фанансијским, које се лако и сигурно могу претворити у готов новац. Под трговачко-финансијским вредностима имају се разумети оне вредности, којс су прибављене пословима предвиђеним у члану 11. овога закона, као и менице Савеза Земљорадничких Задруга и Савеза Сељачких Задруга.

Члан 19.

Метална подлога Народне Бапке састоји се из злата и сребра у њезиним касама и њезиним потраживањима на страни. Која ће од последњих и у ком износу моћи да уђе у састав металне чтодлоге, одређује се с времена на време споразумом између Министара ТГрговине и Индустрије и Финансија и Народне Банке. |