Закон о Народној банци Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца : од 26. јануара 1920

— 34 —

која јој се за то поднесе од кога било лица, које преносом пуним или отвореним (бланко) доказује да је оно господар исправе. То пре коначног уништења може Банка учинити само онда, ако је потражилац уништења израдио код суда и обуставу, а обустава се може тражити, и од суда одобрити, само ако се испуне захтеви за тражење обустава по закону о грађ. суд. поступку.

Члан 51.

Ако се у остављеном року појави ко као господар исправе, која се тражи а уништи, и суду поднесе саму исправу или доказе да он исправу има, онда се прекида даљи | + по тражењу уништења. Издаје се по томе решење потражиоцу уништења, Банци и појављеном господару, Потражилац уништења упућује се овим решењем на парницу против појављеног господара, ако се успеху нада, а исправа или доказ о њој враћа се појављеном господару ако потражилац уништења није одвојено израдио обуставу.

Члан 52.

Ако се у остављеном року нико на суду не појави као господар исправе — исправу не поднесе, онда потражилац уништења може захтевати да се исправа коначно уништи. У акту, којим то захтева, мора поднети:

1) извршно решење којим му је одобрено уништење ;

2) сва три броја Службених Новина, у којима је изашао оглас о уништењу;

3) уверење од Банке, да она није исплатила исправу, за коју се тражи да се уништи.

Члан 53.

„Ако то не поднесе, или ако Банка већ буде исплатила исправу, онда ће суд захтев одбити. А ако то поднесе, онда ће суд издати репење, да се исправа коначно уништава и огласиће та трипут преко Службених Новина, кад решење буде извршно. Решење ће доставити и Банци.