Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)

Споразум.

У епархијској скупштини архидијецеве споравумеле су се две странке. Рацикална и самостална. Радикала је било око 40, самосталаца 20. Питање је било, у ком броју да у^е свака странка у одборе? Па како се решило?! Да ли тако, да радикална странка добије две трећине, јер је два пута јача од самосталне? Не! Да ли су радикали били галантни и попустили и прпстали да у^е од сваке странке једнаки број ?! Не! Него се свршцло тако, да самостална странка добије две трећине, а радикална странка једну трећнну, иако је по броју требало да буде о братно. Да самосталац буде пот председник (председник је па тријарх). Али није остало на томе. Радикални посланици који су склапали тај преговор, морали су се обвевати, да ће радити на томе, да самостална странка добије на народном цр квеном сабору половину у одборима, иак ) радикална странка има на еабору натполовичну ве ћину. У политичкој историји није нам повнат овакав случај. И морамо се питати, како је тако што била могуће?! На који су начин самосталци искамцили онако неприродне повластице по своју странку? На који су начин диктирали радикалима онако неприродне услове?! Ко би мислио, да су само сталве вође неком ванредноб мудрошћу умели да иввојују себи већину и тамо, где је никако шмају, тај би се преварио. Они су само тако нагонили радикалну већину да им попусти, што су ивневррили народну ствар и свој програм и склопили били савев са клерикалима. То је био чин наперен против народа и автономије. - А радикални заступници на епархијској скупштини имали су пред очима не себе, не своју странку, не своју већину, него автономију и народну ствар. И одрекли су се свега и попустили су све, само да осујете народну несрећу. Да су самосталци као при јатељи народа и автономије преговарали с радикалима, ствар би испала друкчије. Они не би могли ни помислити да траже као мањина оно, што до сад ни једна већина није дала мањини. Али су они тамо дошли као иепријатељи автономвје. Кавали су: Ми ћемо са калу^ерима и клерикалима против вас, ако не испуните наше услове. Радикали су дакле подми тили самосталце. Морали су да им даду што не треба, и мо« рали оу да им обећају што не треба, само да^не оду у табор про тивника самоуправе. Ето то је „душевна страна“ тог прлитич ког споравума. Сви иввештаји тврде, да је радикална странка била у ве-

ћини на епархијској скупштини. У већини и онда, кад се удруже самосталци с клерикалнма. Само су пре скупштине у то сумњали неки од радикал? и хтели да спрече савез клерикално-самостални. И „Народни Гласник“ привнаје радикалну већину. Но што је било, било је. Него да се осврнемо на оно, што иде. Четири угледна радикална посланика обвезали су се уго вором, како ће у радикалном клубу радити на томе, да на ррпском народном црквеном са бору добије самоотална странка половину у одборима. Равуме се они оу иврично обвевали само себе, а не и странку. И сад је питање: је ли са гледишта народних интереоа оправдано, да радикални клуб усвоји то. Ја држим да није. Прво зато, што нема те странке, која је дала ив руке већину. А кад би радикална отранка *пристала да половину самосталаца бира у одборе, онда би она ивгубила већину. Цатријарх је председник свију тих одбора, а патријарх неће никад одлучити у корист радикала, који нити суму икад били савевници, нити желе да му , буду, нити ће му икад бити. Да је наш народ хтео на ивборима ва народно - црквени сабор да даје самосталној странци већину, он би њој дао ве« ћину, а не радикалима. Већина коју имају радикали, није њи хова, с којом могу по вољи да располажу. Кадсује траЖИЛИ и добили од народа, добили су вато, да је очувају и раде на оном што су обећали. Они вису власни да доведу у питање ту већину, Јер кад се сабор рави ^е онда одбори раде. Ово је сасвим јасно. Но може неко да вапита: А вар није самостална странка толико блиска радикалној странци на автономном пољу, да јој радикал на странке може бев бојазни поверити већину?! На ово питање мора се, отворено одговорити: Не! Самостална странка водила је борбу против радикалне странке на прошлом сабору, бев икаква стварна узрока. Па шта је било доцније?! Саборски одбор >водио је тешку, очајну борбу и са калуђерима и са владом. Са калу^ерима вбог манастирског патања, са владом вбог тзкелијиног фонда и другог Па је ли самостална странка помагала ту борбу?! Не, она је ту борбу одмагала својим ћутањем и боцкањем. Она и у најтежим часовима није ниједном мисл ла на народну ствар, него једино и само на неки уображен интерес своје странке. Самосталцима су били увек мрски радикали, па и он а кад су ти ради кали водили најтежу борбу ва народне ствари. Има ли кога да то сме порећи? Самостална странка има про грам који по начелу .упућује на ваједницу са радикалном стран-

ком, до они нису но сад тражили начело, него лични углив, па ма начело отишло до врага.ј Та увмимо само ово: Пре три године, кад су били ивбори ва епархијску скупштину у архидијецеви, саносталци су са ра дикалима гласали ваједно у вуковарском протопреввитерату. На скупштини су се вдружили са клерикал^ма. Сад су на ив борима ишли руку под руку са клерикалима, а на скупштини су се вдружили са радикалима. Они су све у стању. Ко год је до сад видао на њих, преварио се и ко год сад буде видао превари ће се, докле год буду водили отвар Валеријани. Ипак је једна разлика. Кад су се пре три године вдружили самосталцп с клерикалима, они су у одборим* дали клерикалима, већину. Сад кад су се удружили с радикалима, они уступају радикалима крај од буџака. Има ли кога да то сме порећи?! Истина је, да су на епархијзкој скупштини клериКали били поражени, кад су им окренули леђа самосталци. Али, то је трајало три дана. па су опет добили нове наде, јер внају, да ће радикални клуб тешко пристати да даде самосталцима половину. И онда рачунају да ће самосталци опет отпочети најжешћи бој против радикалае странке А ако радикали даду самооталцима половину, онда се надају клерикали, да ће патри јарх одлучивати. Добро би било, кад би био могућан искреи савев са самосталцима. Но тај није данас могућ И радикална странка учинила би грех према народу, кад не би очувала себи најсигурнију већину. Она би се тим одрекла народног поверења. Или вар има кога ко би после досадањег рада самосталне странке на автономном пољу и после држања њихова на епархијским скупштинама смео увети на душу своју одговорнос^, да ће самостална странка вршити оно, вбог чега је народ наш радикале бирао. Радикали су увек били готови да попуштају у интересу народие ствари. Нека добро паве, да у својој претераној скром ности не попусте онде, где би то било зло по народну ствар. „Застава“ је донела синоћ чланакив „Народног Гласника а , да се чује све, што говори у прилог самосталној полови и. Али можда неће шкодити ни ова реч. Ј. Т.

Народ је судио!

(Одјек из Среиа.) Ивавивачки нападај загребачких самосталаца на народ, на радикале у Срему, свршио се срамним поразом ва наше противнике. Под ударцем, који им вададе радикална страика,

противницв наши сада на вемљи леже и болно се превијају и преврћу. Ивбори ва срп* ски народно црквени сабор у архидијецеви, управо су сјајан докав народне-свеоти у Срему, а прави иврав народне воље О На овим ивборима је сам народ отворено и одлучно утерао у лаж тврдње и клеве те самосталских намет-родољуба, да је народ у Орему чврото опавао док га они ниоу пробудили и у своје крило прихватили, а покавао је свима душманима његовим пут. којим мисли и надаље ићи. Осим путпуне сатисфакције коју је радикална отранка саборским ивборима добила, осим поверења које јој је народ у Срему поклонио, донели су нам ови ивбори још једну корист и до бит, јер се у сваком ивборном месту видио неоумњиви ивбор ни савев „народне“ странке самооталне и пруту-народних дружина: бивших Куеноваца, ватим либерала, клерикала и осталих клика, које оу савев самосталци све до ивбора порицали и тајили. Заиста је права орамота ва демократску самосталну стравку, која допушта да калуђери канд&дирају самосталца, кад нема приоташа у народу, и далеко би боље било, да така странка и не постоји, јер тиме ружи и прља и оам појам демокративма, а камо ли што овај демокрЗтско-самосталски и клерикално-калу^ерски оавев има специјално у нашој црквеној автономији много веће вначење. Кад смо се дакле сада очима својим уверили, да фактични опоравум ивме^у самосталаца и клерикала постоји, внамо онда колико сати куца, па ћемо и у будуће и свагда чврсто стајати под н родном ваставом радикалне странке, и борити се истрајно и јуначки ва ова права српоког народа, па и ва она у нашој црквеној автономији. И вагребачки славољубиви генерали могу ив ревултата ивборне борбе црпети лепу поуку. Могу сад бити на чисто с тим, да у Срему ва њих војске нема, нема искрених, одушевљених и родољубивих бораца, који би и себе жртвовали ва љубав опште народне ствари, него да су око себе покупили црно јато равних поткупљених мукташа и чанколива, који би и цркву продали Чивутима ва љубав свог личног уживања, па се равуме по себи, да се с таком војском не даје радикалан Срем освајати! Народ је ме^утнм на ивборима, превирући форинте и банке које су му нудили само да би продао своје уверење, кавао и ивјавио, с ким хоће да војује и да се бори, те је радикалној странци предао своје оправдане вахтеве на пољу наше народноцрквене автономије у ваступање, а тиме је и досадашње понашање и држање самосталаца

ВроЈ 235 У Новом Оаду, у уторак 5 децембра 1906. Година ХП.

г 3аста»а“ нвлавк свакж даж двапута, а неделом звецем ■ дахжма жва жеделеи свеца једаред. Цена је ва Угарсну хад се јутарњн н вечерњл ажст иаједио шал>е на један месец 2 кр. 40 пот. Поједнни јутарњи бројевж етају 2 потуреЛИСТ СРПСКЕ ШРОДВЕ РАЈШШНЕ СТРШЕ

За еглвсе плака се по 12 нот. од ^аке врета овакнх сжтжжх <злова. Уредннштво „Заставе* је у кукж г. Ј. Т. Чавнка Адмжннстрацжја м Bаста«е“ налавн се у кукк где је Мклетнкева штампарнја у главној ул. 6р 2$ Појединн јутарњи бројеви етају 2 потуре. аЗДАЊЕ „РШ“ ДЕОНИЧАРСКОГ ДР7ШТВА У РЛМ