Застава — јутарња издања

и осталих њима подобних клика, осудио. „Н Србобран" и „Браник“ већ су пвјавили, да се о осудом вадовољавају, а ми им још до викујемо: морате, јер против ње апелације нема? М. П.

Хрватска и Славонија.

Саборска седкица. У седнвци од суботе ивабран је поново и то једногласно до Миле Старчевићзз саборског подпредседника. Старчевић је из јавио, да се прима подпредседви ништва, јер је уверен, да ћесе сге саборске странке борити за добро народно. Истина, да су се давас иротивности између појединих странака врло ваоштриле, али се нада, да ће под потпуно непристраним и објективним председништвом саборске прилике постати здравије Затим је продужепа едреснм расправа Говорио је гроф .Тодор Пејачевић. У подужем говору за ступао је адресу коалиције и разлагао политику владину, која сто ји па теиељу поравнања од 1868 године. Затвм је говорио о адреси мањине, те је рекао: Мада редовно адреси м&њине није сврха да доспе пред краља, него су у њој понајвише изјаве, упућене ши> рим круговнма, нарочито бирач и ма, ипак држим, да ее оне како по обли у, тако и по садржини могу удесититако, да одговоре и својој сврси Међутим вдреса Старчевићеве странке никако не одговара својој задаћи, иако је много блажа, но дос^дањи предлози те странке. Ипак ће истаћи некоје ствари, као што је на пример тврдња, да је влада због порзвнања изгубила утецај у финансијском, економском, трговинском и саобр ћајном правцу. То не стоји већ ни с тога, јер са економског гледишта. имамо своју квтономију, а што се тиче утецаја у другим правцима, примећ&вам, да Хрв&тска и Славонија на з&једничком сабору, као и у делег&цији има своје за« ступнике. Влада давле није изгубила уставни и законодавни утецај. Говорио је з& тим о другим оптужбама у адреси, које је редом побијао и изјавио је, да мањина износи многе ствари у адреси само с тога, да др&жи народ. Кад сгва рају тако лажну слику о стварима, не раде у корист народну, обећавајући т«ко што, што се не дд постићи, а не раде ни у своју корист, када обећавају таке ствари, које сами не могу извршити. Њихова адрес& дакле ни према доле не одговара својој сврси. Коалиција је живо одобравала банов говор> После некодино интерпелација седница је закључена.

Спиритисте у Дети.

Спиритистичка наука (о призивању духова) продрла је у једну малу опћину у тамишкој жупанији, у Дету. Књигово^а Фрања Тајс, који је волео спиритизам, уврти себи у главу, да оснује спиритистичку цркву у Дети. Један део интелигенције мале опћине на ваувимање Тајсово постжло је одушевљени сдедбеник науке призивања духова и велико и мало је ревносно походило састанке. Нашао се и медијум (лице, које успавају) у особи Јосифа Лермана, књиговезачког момка. Неко момче растројених живаца, којим је Тајс био потпуно овладао. Састанке је обично отварао Тајс држећи дуга предавања о сили при-

зивања духова. Затим би успавао Лермана и призивао редом духове помрлих сеоскнх великана. Тако је весело ишло до пре неки дан, када власт стане томе на пут. Окружни фесолгабиров довна о овој спиристичној секти и одмах забрани састанке. Међер се наsе луда и по забитим сеоцима. Власт би требала, да строжије припави на те „духовњаке", да не валу^ују наивни свет.

Једна интересантна премета чина.

„Српска Ријеч“ пише: Врхбосански надбискуп Јозеф Штадлер тужио је свог бившег секретара Гргу Лесића, државном одвјетништву, да му је, тобоже, без његова внања, узео иекакву важну књигу, у коју је он — Штадлер — упнсивао новчане приходе, који су надбиску. ији долазили у „добротворне сврхе“ са свих страна свијета. Књига је, по Штадлеровом сопотвеном признању, за њега од највеће важности, пошто су у њој и оригинална писма, која служе као потврде о висини припослане своте с натписима пошиљатеља. Не знамо од кога је надбискуп чуо паи вјеровао, како Грга Лесић намјерава у друшту једног од наших сарадника (?), да изда ову Штадлерову књигу у српским лиотовима. На концу оптужбе тражи Штадлер, да државно одвјетништво „одмах уредује“, то јест, да од Лесића књигу одузме и да је код окружиог зуда у Сарајеву као согриз Јећсб задржи, а њчга, Гргу Лесића из Сарајева оудбено протјера. Прва му ое жеља испунила, јер у стану Лесића, у четвртак, у 4 сата по ’lодне извршена преметачина. Наравно, поменутој књизи и писмима — ниђе ни трага. Лесић је поднио против свог бввшег господара тужбу због увреде пнштења и нарушивања домаћег мири.

Жута опасност.

У енглеској држави Ливерпулу ижа читава четврт, у којој живе сами Кинези. У тој кинеској четврти дешавају се свакојаки неморални изгреди. Ливерпудско градско веће држало је пре некж дан седницу, на којој се бавило стварима те кинеске четврти. Један представник, који је члан радничке странке, рекао је, да Кинези доносе са собом све „морале“ и обичаје њихове домовине: трговину са женама опијум борбу петлова и многоженство. Други пак представник је ивнео, како из сопотвеног искуства вна, да Кинежи у своје ћумезе, где пуше опијум, сваки дан доваравају младе енглеске девојке, које тамо ва* падају у глиб неморала и греха. Градоко представништво изаслало је одбор од девет чланова, који ће да испита те ствари. Ето и са те нам стране прети жута опаоност.

Једна ретка змија.

Афрички испитивач барон Хенел причао о једној реткој вмији, змији, која штрца свој отров. Једног јутра, прича Хенел, нађоше на логоришту у углу ормана за судове сколутану јсдну вмију, која је била велика око 65 до 70 сантиметара, прилично тан ка и сиво ружичасте боје. Опазио ју је један од слугу, кад је спремао шоље, па ју је хтео пробости својим дугим ножем. Али тек што се био нагао над њом, кад пође кукати и ва помагати. Змија му је штрцнула у очи неки љут сск, који га је сат страшно пекао. Никада до сад нисмо били чули о змији, која штрца евој отров, па смо држали, да слуга

претерује својом дерњавом. Да бих испитао ствар, приближим се животињи. Змија је још непрестано лежала у углу ормана и пусти ме да јој ое приближим до на два метра Али већ видех, како њене цр не очи оживеше, како се онда глава подиже, и у том тренутк} осетих како ме нешто удари по врату; то су биле каплице неке црнкасте течности које у ооталом нису имале никакв осетно дејотво на кожу. После овога ■зврнемо орман па имију убијемо дугим штаповима. Слуга је опрао ичи, у ко’ којима се почело појављивати запалење раствором салмијака, што му поможе. Болови су трајали двадеоет и четирн часа па су онда престали. До сада| у науци није позвага змија ове вроте.

Кад слонови побесне

У америчкој вароши Цинцинати догодио се ономаде овај случај: У башти ва животиње има један од 95 година слон. На дан, кад је навршмо 95 година почаотише стару грдосжју богатим доручком. Стари се дивно сладио, кад изненада дође један други олон — те ваљда увређен — и угризе слављеника у реп. Пошто се управа бојала, да се реп не отрује, повове лекара, који јој саветује, да реп треба анпутирати. Управа при|Стане, даду слону неко слатко воће, Јполако му вежу ноге ланцима и одмах се приступи операцији. Доктор једним махом одоече реп и почне са врелим гвожђем пећи оно меото, где је реп одсечен. Наједанпут зариче грдосија, раскине ланце, истрчн на улицу а са њиме још и друга четир слона. Улицама овдада грдни страх, свак? је само гледао где ће се спа.сти Олонови су јурили улицом, поизвртали сидна кола н друге ствари, силни ое коњи поплашише и у бег ое дадоше, а у вароши овлада читав дар мар И тек 'једва после 4 сата пошло је за руком похватати сдонове и натраг их у башту одвести.

Грозна смрт.

Ових дана водило је дете некога Дивчића из Сарајева, краву У својој наивности дете је сзезало конопац око паса, па кад се крава поплашила, почела је бежати, а још више онда, кад јој је дете пало под ноге. Дете је било добро свезано, те га је крава вукла по путу све дотле, док је није свет уставио. Ова помоћ ка сно је дошлз, јер је дете саевим испребијано већ било мртво.

Трговина.

БУДИМПЕШТА, 12. дец 1906. (Брзојавни извештај) Готов а роба. Раж прве каквоће 12 жр. 65 п до 12 кр. 75 п. Раж средње каквоће 12 жр. 50 пд 12 жр. 60 п. Јечам зж хражу 12 кр. 50 пот. до 12 кр. 80 пот. Јечаа за кување пмва — кр. — е. ДО — кр, — п. Зоб прзе каквоће 14 кр, 50 п ; о 15 кр. — п. Зоб средње каквсће — кр. — п. јс — кр Кукуру« домаћж 12 кр. 50 пот 12 70 п ■Г е р м и I ■ Жито за април 1907. 14 кр. 84 п. до 14 кр 86 п. Жжто ва октобар 15 к 50 ц. до 15 ®р 52 п Раж «а априд 1907. 13 кр. 16 п дс 13 кр. 18 пот. Кукуруз за мај 1097. г. 10 кр. 34 п. 10 кр. 36 п. Репица за август 26 кр. 80 пот. до да 27 кр. — пот. Све од 100 кила

1 ЗА МОЈУ коларску радњу потребујем = 2 помоћника = □рвенство имају они којж одма могу ступити. Маринко Мирилов I. Ј629 B—l БшуАз (ТогопШ.) КРАСТАВЦЕ, пфефероне. Кисео купус 100 кила 10 К бруто оферира ^.хх^охх Хлlиеlс I 1628 9—20 2паlШ. Ценовници бадава. Оферирам беш обавеве за готов новац, без шконта, са мога овдашљрг стоваришта по 100 кг. 1-а ОРАСЕ по ф. 18 ■а ШЉИВЕ бооав ° кв по ф. 1350 ТоваЕс Поповић., код „Два Арапина" — ј Панчеву. Адреса ва телеграме: РоротИ Моћгеп. Интерурб. ТелвФон бр. 131. I. 1667 1-8 ТРАЖИМ 2 вјешта берберека помошка сд 18 до 24 године стара, који говоре и њемачки. Одмах могу ступити. — Само добри радници нека се обрате на I. 1666 1-1 Јову Наумовића брвјнча, Бањалука (Босна). 00111 ЈАБу к А • пвих шив< нуди најјефтиније Алекс. А Мудрок, Митровица (Орем). I. 1461 211-ва српска каменорезачва радња ■ у ВРШЦУ. ... : 5 КО™ « врст ил пирамиду нек купи само и а вод Србина ===== § « Светислава Кешанског » К у ВРШЦУ. к |Израда слова вештачна. I. 1283 29-80 ЗА МОЈУ МЕШОВИТУ РАДЊУ у Срп. Пардању (ТогопШ) требам једног млађег • ПОМОЋНИКА • који српски и немачки говори. Ступити може одма. I. 1659 2—2 Душан Мијајев. На знање! Стављам поштовжбој публици до внања, да сам од државе узео на више годвна 1600 ланаца најбоље паше дод вакуп, таковвани „Јозефсдорф“ под Опавом у Банату. Ко је рад марву или овце на пашу пуштати, нека се обрати мени у Тител или код г. Ђоке Стеића, учитеља у Опаву. Марву и овце могу одма те« рати на пашу. Примећујем, да ће марва ва себе, а овци ва себе опредељену пашу имати. Лазар М. Јанковик I. 1624 B—lo у Тителу. аМ Г У За часту lII IЈ Д • гарантовано у кантама од 5 кила ♦ранко. Багреж К. 7'40, №емр: Е. ШНЕЛЕР, Вех.-Бечкерек. Ј. 1653 I—lo

Глашм Одговорни уредник Константин Брадваровић. Српока штампарија дра Овет. Мддетића у Новом Оаду