Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист.)

Трогодишњи рад школске анкете пред сабором.

Мајски сабор од 1902. године једним решењем својмм установио је тако-ввану школску анкету, желећи да оаа у свима важнијим школским питањима буде десна рука школском савету. Сабор се надао да ће школска анкета аа врло кратко време вапарложену њиву школску сд нагомиланог корова очистити, па да ће лако и брзо. као стручно школско тело, внатне успехе показати на нољу народне нам просвете. Установом овом мајски је сабор испунио давнашњу жељу српске школе и ње нога учитељства. Школска анкета је 1903. г. успостављена, почела је и радити и сви смо радознало бчекивали, шта ће ура дити и хоће ли внати одговорити очеки вањима нашим. Па после трогодишњег рада, боље рећи, нерада њеног, слободно можемо изрећи суд свој и констатовати, у колико је она одговорила или не оном великом очекивању и нади, која је на њу полагана. — Пратили смо извештаје школске анкете. Она се понајвише бавила које каквим ситнаријама Махом је оцењивала разне књижице, које су књижари поднашали ва школску библиотеку или препо ручивали ва дар доброј деци на крају школске године. Ни за један се уџбен^к није постарала. Настаје питање: па шта је радила та школска анкета ва ове три године дело вања свога? Ништа, и опет ношта. Са стајала се у Карловци, трошила силне паре, увек решавала, али ништа није ре шила. Ако се ко хтео поблнже интереси рати за рад њен, могао је чути, гради се нова наставна основа ва српске народне основне школе. Па шта је већ са том на ставном основом? — питали су други. Поднешена је школском савету, али је школски савет вратио натраг, јер није узето у обвир ово или оно, — био је одговор. После смо опет чули, да је настав на основа код школскога савета; а сад боме изгубили смо и ковац, па нико $е зна, да ли је наставна основа код школ ског савета или анкете. Толико сад знамо о наставној основи. А шта је узрок, што се ствар ова толико повлачила, та настагна основа ни данас готова није, уверени смо, да не внају ни чланови анкете, а јот ман>е внају то чланови школског савета. Предлог за нову наставну основу срп ■ сквх виших девојачких школа, зборгши’ истих вавода су из ваједничке своје кон-, ференције поднели школском савету, ај школски савет је предлог тај на стручној мишљење уступио школској анкети, којв, Ни у овој ствари до данас ништа урадила није Дакле читав рад школске анкете може <е свести на донашање неких ситнијих решења и предлога, који су опет остали Невзведени, јер их школски савет већином није ув^жио. Према томе цео рад школско енкете вреди ништицу. Но ипак били бисмо пристрастни кад не бисмо хтели прианати, да је школска анкета ипак бар нешто нешто урадила, бар неке »видне“ успехе покавала. Ми ћемо од тих силних успеха, овакове врсте, свмо два споменути Школска анкета је решила установитж феријални курс ва ерпске народне учитеље У 8 српску учитељску школу сомборску. Али то није курс, како ће то многл да м исле, ва даље образогање наших учите * а ) какве курсеве и држава приређује;

;већ је то „ариште“, где ће преко лета 6 шедељадана позатварани бити они учитељи, гкоји у својо; школи не буду добар успех јпс.казали У том „аришту“ ће ти учитељи |6 недеља дана о с оме руву и круву мз 600 круна годишње глате за казну „од седити“, а њихове жене и деца ће код ■ куће у селу — дудова јести. Овај „курс“ I је требао прошлих фервја у живот стусити, али задоцњ^но је, те нити је било срет них предавача, нити још сретнијих слу шалаца Остало је, да се идућмх школских ф< рија оствари ово „недоношче“ школ ске анкете. Сазнајемо, да су при установљавању звога „курса“ баш епархијски школски референти ухватили души места. У осталом њима се и не чудимо, али се чудимо оста лим члановима учитељима; та они бар внају стање наших учитеља, или су ваљ да у том моменту заборавили, да су н они учитељи, а не само анкеташи Ово је ,анкета решила, а да је мислила, може ли се ствар ова у истини извести или не Али овде су анкеташи једном сретни били, јер им је школски савет уважио о вај предлог Па кад знамо, да је ово скоро једини предлог, који је школски савет уважио, онда можемо мислити, како су „паметни“ били остели предлови, кад их чак ни школски савет није могао уважити. Ово је дакле први успех школске аакете. Ми немамо ништа против тога, да се и код вас прире^ују феријални курсеви, где би се учитељи наши упознавали са н вијим проналасцима науке; али нека се тима учитељима материјална страна, издр жавање њихово ту осигура На такав курс може се неки учитељи чак и приморати, али пписилити учитеље, да напусте своје породице, силом да иду у Сомбор и да се тамо о своме трошку издржавају, то се никада не може спровести Такова идеја могла је понићи само у „усијаним“ педагошким главама. Још један видчн успех је показала школска анкета Члановз њени постали су прави гер аници патријарха Георгија. Има међу њима, који су пре мајског сабора жестоки били, али како постадоше анкеташи, одма се претворише у Георгзјеве перјанпке и свечана се поклониша „нај 81 ћем живућем и школском човеку у Срлст у“. То им је други успех, који им при знати морамо. Овде смо у кратко <бележили трого !дишњ рад школске антете. Видели смо, <да е њен рад може свести на ништкцу, а морамо констатовати, да ни из близу јније одг. ворила оним очекивањима, које |је на њу м?јски сабор, па српсна школа 'и њено ^читељство полагало Нема сумње да много кривице има и школског саввта, јер при састављању школске анкете ишло се ва тим, да се по’ле за анкету и школ ски сагет може казати: два дедака обадва је.чнака Школска анкета овака, каква је^ посве је непотребна била Она нам је само зато постојала, и постоји, да се благајни српских народних фондова што већи терет нанесе. Ив овога не сљеди то, да је школска анкета посве непотребна, него је непотребна овака, каква је. Мајски сабор није мислио створити перјанике патријар ху Георгију, већ искрене саветнике и пријатеље српској школи и њеном учитељству. Но није се чудити какав је школски савет, таква је и анкета зл то желимо иови школ ски савет па ћемо имати бољу и нову школску анкету. ТТТколска анкета хоће ускоро да се састане и да нас можда и опет са сво

јим каквим виспреним решењем изненади. Ми је у томе не желимо, спречавати, али из свију наведених разлога ј».вно протестујемо’ против тога, да се анкети и опет вотнра тражена свота за заседање њено. Школска анкета не ради и није урадила ништа, она није онакова кнкета, какву је мајски сабор замишљао. Школска анкета треба да најпре даде рачуна о своме тро годишњем раду. Саб »р треба да види зашто је у тој цели потропкшо 4— 5 хиља да »руна ва ове три године дана. Мг ге сумњамо, већ смо тврдо уверени да^ће са бор тражити рачуна о трогодишњем раду школске анкете. Идемо, да видимо!

Учитељ

Нови Сад, 9. новембра.

Ко ће бити комесар на срп. нар. црквеном сабору ? Зл српски народноцрквени сабор није још одређен краљевски комесар. Има доста нага^ања, од којих се већина слаже у томе, да ће комесар бити Јосиф Хадик. О овоме питању има „Мађарорсаг“ занимљиву вест, коју доносимо у целости. Она гласи: „Патријарх Георгије Бранковић предложио је министарском савету за краљева комесара на срп. нар. црквеном сабору Велу Талијана, бившег министра пољопривреде, Милана Заку, вршачког великог жупана и барона Ђор^а Стојановића. На сугрот овоме опћа је жеља Срба, да се за комесара наименује угледан мађарски политичар који вије ни у ком правцу обвезан у стварима српске цркве и странака.“ Не знамо, ив каквог је извора добио „Мађарорсаг“ ову вест, али ако стоји, да су оно кандидати оца Георгија, онда већ унапред можемо внати, како мисли отац Георгије да поступи и према овом скорашњем сабору. Вук длаку мења али ћуд никада. Ну посланици срп. нар. ради калне странке знаће помрсити конце оцу Георгију и мушки стати на пут сваком његовом насилном покушају па ма ко дошао за комесара, па био то који и од његоаих кандидата.

Пр отест*)

земаљској влади за Босну и Херцеговину против пресуде од 3. (16.) новембра 1906. г. бр. 22075-6 поднашамо овај протест: Фактичне претлоставе, на којима се нападнута прееуда оснива, не одговарају чињеницама. Ми нијесмо својим „равдражљивим и јивавивачким и радом проувроковали дога[^аје од 25 и 26. октобра 1906 Увроктим 'дога^ајима треба тражити ивван наших :особа. Све те дога^аје проувроковало је писање „Хрватског Дзевника“ против српског народа и то је писање таково .да је и најумјереније Србе морало довести до крајњег огорчења. Ни један народ не може и не смије до пустити, да му се безравложно и лажно подбацују клевете, да је починио злочин ства, да се заносио протудржавним ташим влочиначким намјерама Ниједан народ не може довволити да га навивају: мафијом, паликућом, равбојничком четом, прибЈегли цама с коца и вјешала и тд. Ниједан народ не може подносити, да се његове сввтиње, његови идеали по блату чотежу. Све то чинио је некажњено „Хрватски Дневник“ протлв Срба, и само у том мора се тражити увров догађвјима од 25 и 26. *) Ово је забранила цензура, да се штампа у „Српекој Ријечи.“

Зрој 235, V Новом Оаду у четвртак 9 новембра 1906. Година XIX

«<д (! гава“ иилави сваки дан два пута, а недељом и понедељником једаред. Цвна ј е 88 Угареку кад се јутарњи ■ вечераи джог ваједно шаље на Један месец 2 кр. 40 пот. чч четврт године 7 круна. Кад се јутарљи ■ »зчерљн лист васебно шаље: месечио 2 кр. 98 пот на четврт годнне 8 круна 75 пот, За АуегриЈУ и све остале земље на четврт године 10 круна. 'Зародним бројевима од пе-ка цена је: е, пола године 2 круне. на целу годину 4 круне, ч ва стран- вемље годишље 6 круна 50 пот. Поједини вечерњи бројеви етају 10 потура.

ИЗДАЊЕ ,РАДА“ ДЕОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ.

За »гласе плаћа ве по 12 пот. од сваке врсте оваких снтних ,'лова. Урелништво „Заставе“ је у кући г. Ј. Т. Чавнћ* Адиини<трација „Заставе“ налааи се у кући, где је Мвлстићева штампарија у главвој ул. бр. 22 Дописи шал>у се уредништву а претплата и огласи адиинистрацији „Заставе“. Ружописе не враћамо. Ноједввн вечерњв бројеви стају 10 потура. Чек-конто 12008.