Застава — јутарња издања

октобра. Увријеђени н>родаи пс.нос морао је реагирати, морао је тражити вадовол. штине, када већ друга фактори не хтјед' ше ни путем превенцмје ни путем ре пресије да реагирају на гадне увреде „Хрватског Диевника“ Нити је требало особе Петра Кочића, а н"?ти је морао коло водити Стијепо Ко басица, догађчји од 25 и 26. октобра морали су неминовно наступити Пе какзи су ти дог*ђаји б«ли ? Да ли буна, да ли устанак, да ли је њима почињен влочин сметањ*’. јавног мара? Ми у свом поносу увријеђени Срби, хтјели смо само дрстоЈанствено демонстрирати против „Хрнатског Дневника“, хту'ли смо да наша дем нстрацчја буде овбиљчн тотеШо ииспират рмма „Хрватског Дневника“ и њиховим суфлерима. На томе би се свршило, да ти клеветници нису у своме кукавич луку потегли револвере, пуцали на нас. 3 ,р смо ми тим ометали јавнп мир, или ј -1 појам јавчог реда и мпра у Босни тнк»в,ј да га већ свака слободнија ријеч, сваки нвјмањи ''лободни покрет, може наруши ти?... Да је «а«а била намјера нарушити јавни ред и мир, ми смо имали за то та : кве понлике, да смо могли д > пролијевања крви довести. Увријеђена народна маса требала је само један миг да добије, те би дошло доиста до великлг нарушеша јавног мира. Но ми смо умиривали масу, која је праведним гњевом планула. А то сигурно мора полиц Ја да вна, а<о јој конфиденти бар у таквим приликама истину саопштавају. Скроз јз меоснована тврдња. да смо нас двојица хтјели радништво на судјеловање при изгредима вавести. Свакоме раднику Србину калагала је савјест, дужност а понос народни, да сгој д приправан, да уђе и у борбу са клеветницима око „Хрватског Дневниса“, ек > би затребало. Није треба >о ваза|рња с ннше стране, радни штво је само вн»ло, шта му је дужност Н шад' ута пресуда окривљује нас, да смо раадражљивим говорима свјетину распаљивали. 0 о једноставно није истина. Петар Кочић уповоравао је масу приликом штрајка у мјесецу мају, да се са владава утишавао је страсти, које су се распламтиле, кад оно крв потече, Стијепо Коб -сица умиривао је 26. октобра све са купљене Србе и само усљед његовог по вивч и наговчра разишла се свјетнна пред ноћ Зар смо дакле нас двојаца „нарушили јавни ред и мир“? Б в обвир?« еа фактичну неоснованост ншаднуте пресуде, не да се она ни правно оправдати. Сва напредна државоправна наука одлучно се бори против полицајно апсолутистичке праксе реакционарних вла да, а борба науке против те праксе, нашла је јасна иврава у вакључцима угледног Дпзти! <lе бгоll шlегпаНопаl“, па чак и у практичној примјени код модерних слобо доумних држава. Државе врше право прогона и то само над странцима у најкритичнијим временима и ради особите опасности прогнане о собе. Најчешћи случајеви прогањања де шавају се пред или ва вријеме рата, онда се прогони бев обзира. У мирним време нима бацају такови прогони чудну свјет лост на сигурност у поувданост управе, а то тнјем више, што су у конкретном слу чају прогнани новинари, који су позвани, да врше контролу над јавним радом државних органа. Казна прогонства ударена је на новинаре, на заточнике слободног јавног мнијења, а то сигурно не може пред страном јавношћу служити на част за прилике у Босни и Херцеговини. Слобо доумна Енглеска, која осваја и са мало силе држи ред у толиким својим колонијама, не познаје ивгона странаца Ивузетно је и тамо ивгон ва странце био одређен у год. 1882., но та одредба пр <стала је у Енглеској бевусловно већ 1882. Па ипак та Енглеска влада у својим колонијама, са веома мало бруталне и брахијалне силе. А код нас?... Неправедна, протуправна и протуааконита је нападнута пресуда и ради тог, што гријеши против темвљног начела полицај

но-кавненог поступања, по којем се ва једну исту ст ар, не смије два пута судити. Обојица нас били смо прасудчма бр 20.625 и 20 626 радо догађ*ја од 25. и 26. октобра < суђени на ватвор, односно глобу. № ћlз т I<lет, гласи правило казненог арава, а то правило н' смије повриједити ни владин повјереник ва главни град Сарајево Улажемооlај уток протестујући против прогона нас двојице новлнара улнжемоовај уток против неоравадче и неосноване по лицајне пресуде, улажемо овај уток у вн тересу угледа Босн- и Херцеговине, те тражимо, да вемаљска влада на Јвднуте пресуде у цијелости укине. Сарајево, 7 (20) нов. 1906 Стијепо Кобасица, уредник „Српске Ри)ечи,“ Петар Кочић, урелн> к „Огбџбине 11

Политички преглед

Преговорн за порнвнање. Јуче су у Бочу пролужили преговоре ва поравнање И овога пута в ћа)у смо пододбори. До сада је сврш^о сво) п сао пододбор који је имао да разправи пит <ње о потрошарини, патенту и заштитној ма?ци. Када се стручни одбори састану, по свој прилици да ће расправљатм о овим питањчм^ Државни тајнак Стерењи и чл шови угарског стручаог одбора отпутовали су у Веч, да се састану са аустоијским одбором ради продужења поеговора зл порачнзње. Министарска криза у Црној Гори. Скупштинска већина поверила је члану врховног суда Михгјилу Јовзновићу, да образује ново министарстао Скупштина чека одобрење књаза Николе. Међу остдлим кандидатима ва минчстра председника налази се и др Лаза Томановић, војвода Шако Петрозић и Марко Радулов^ћ.

Изборна борба.

У кандидациони одбор, који је изабрач ■ на митрополијском збору српоке народне радикалне стра <ке 7. (20) новембра о. г. у Новом Саду, изабрана су ова лица: Јаша Томић (за њега се знало да је болестан и да у раду кандидационог одб:>ра учество вати не мож-), др. Ђура Красојевић, до. Миша Михајловић Петар Попадић др Жарко Миладиновић, др. Мита Мушицки, рЈрота Вожидар Поповић, парох Јован Вујјин, др Миливој Вабић Марко Вилић, Жузман Миловановић и др Вранко Илијћ. * Трка по „Бранику* и хајка за кандидатима „Браник“ и његови вернЈ приликом прошлих избора издали су громопуцател ни проглас на српски народ, у којем рекоше, како неће народу да се намећу али му се станљају на расположење а нуде му своје услуге По себи се равуме да се народ српски на то одсмејао и прешао преко н»их >вих услуга, јер их је пресит био већ давно. У претпрошлом броју своме „Браник“ је оп«т донео једну звучну ив јаву, како се његови верни неће народу српском да н«турују, али не могу у овим временима да пропусте а да народу српском и опет не понуде своје услуге. Но тек што то урадише, а они се брже боље покајаше, уверени да ће народ српски пре ко тога прећи као и приликом прошлих саборских ивбора, и у последњем броју ,Браника“ истакоше своје кандидате упра во истакоше свакога ва кога знадоше само да није радикал. Како је та ствар управо текла, о томе добијамб од једне личности, којој је добро повнат цео ток те ствари ове редове: По налогу директора др. Полита ис купише се у редакцији „Браника« њих десеторица и бржа боље позваше на до говор из свију крајева брвојавно све оне људе, ва које оу држали да ће одмах доћи кад им обећају кандидатуру па чак и мандат ва наш народво црквени сауор. Но и на то милозвучво и примамљиво обећањо не искуии се ни толико њих, колико је „Браник" са својим директором мислио да

истакае кандидата. Али се премудри ло В ц и лосетише и томе: ДаЈ кандидуЈ свакога Ео ти на ум падне и ва којег мислиш да ће се те „веље почасти« примити. И угледа света у „Бранику" листа нвЈразличитијих пазличија“ Ну ,Браник“ к његов гос а и ту су лоше среће, јер се већ многи курталисава и те почасти. И сам њчхов поп Ђу ра Велић нашао )е ва добро да прича јавао, каЕО га нису ни питали да ли се прима аандидатуре, и како неће ни ногом крочити да што поради. Из Велике Кикиндо пак добијамо данас ова| брозојав: Вез зна њ а исаизволе мојесредишњи одбор либералне странке мејекандидовао. Непримам кан дидатуру Косић.“ Безоумње ће се и д оу ги од „Браника“ и његовог госе указане им „почасти“ одрећи и „Бранвкова“ ко медија при овим изборима одигра ће се не само смешно већ и жалосно.

Избори епархијске скупштине у архидијецези.

У архидијецези отпочели су ивбори ивборкика, к>ји ће бирати заступнике за опархијску скупштину архидијецезе Извештаји који су нам до сад стигли говоре сви да су црквене општине у архидијец г ’зи, које су до сад бирале избориике изабрале све саме присталице српске нарздне радикалне странке Уверени смо да ће и остале општине поступити као ове из којих имамо иввештаје и да ће поклонити поверење своје српској народноЈ радикалној странци Крајње је време да и у архадијецези престану једном пашовати различија т. ј. удружени самосталци, алма жанци, куеновци, либерали и већ како се св® они зову. Доносимо приспеле извештаје до сад а молимо све пријатеље нашег листа да^нас одмах известе ‘о избору изборника у свим овим црквеним општинама. * Вуковар. (Врзојав). При ивбору изборника за епархијску скупштину победила огромном већином радикална листа и ако су различија све могуће упетребили да нас сруше. Изабрани су др Светислав Новак, Гавра Вујић и Никола Бингулац. * Ириг. (Брзојав) За епархијску скупштину изабрани све сами радикали * Крчедвн. Код нас је обављен ивбор изборника ва епархијску скупштину. Једногласно су ивабрани: др Миша Михајловић Ђока Лацковић, Ђока Сладојевић. Мита Ленгић и Паја Стојковић. * Ши д. (Врзојав). При избору ивбзрника [ листа српске народне радикалне странке сјајно победила Сви шест изборника су • чврсте присталицз њене. Изборници у-1 дружене самостално клерикалне странке • добили су само четир гласа. Живила на« ј родна свест.

Хрватска и Славонија.

Саборска седница. У саборској седници од понедељника по нодне узима реч Др. Владимир Франк. Жестоко се обара на Супилов посљедаи говор, у којем се Супило дотакао правл заштите мањине. Вели, како то право иде за тим, да се у земљн одржи реачционарни систем, — Супило го взри у личној ствари и изјављује, да његова опаска коју је изрекао о праву заштите <>мањине иде зв иисто демократским правом, наиме да се шири слојеви народа који су растргани по целој домовини, а то су раднички, не оств« ве без евога гласа прилаком избора. — После говора Супилова узима реч Светозар Прибићевић у личној ствари и одбпја неке нападе Др* Владимира Франка на речку и задарску резолуцију. После Прибићевићева говора говори посланив Загорац. У свом је говору назначио, како се странка права, ставивши се на начело поравнања примакла стварном раду за домовину ■ како је тај рад помаган и са стране браће И8 Далмације. Тај рад је већ до сада показао велики успех и он се нада, да ће се плодови речке резолуције све више и више умножавати.