Застава — јутарња издања

Затим говори Др. Јосуа Фржвз. У свом говору, којнм је хтео да нмпадне на стржнку првв* И н* речку резолуцију, изјавио, је, д» ј в смнн дозно, да ее Далматинци смеју мешат* у унугарње одношаје Хрватске. За тим је признао. да ј е велики део њзговог рада закулисна иолитика, и да је био у савезу с разним тајанственим особсма. После тог говора једноглесно је иримљев предлог Др. Лорковића с допуном Др. Петри« чићз, те ће се сутра изабрати одбор од 15 лица. Седницу од уторника заузео је скоро сву говор предстојника за прав суђе, дра Бадајв, коју су с великом пажњом саслушали и Старчевић« нци. Председник Медаковић, чим је отворие седницу, говори о демонстрацијама, које су биле; последњмх дана, вели да се зна, од куда долазе и мзли све присутне, да настојавају, да се оваки догађајн више не догоде. — Др Вр Ки ш подноси извештај о законском предлогу, да се поново заведу поротни судови. После њега узима реч предстојник за прцвоеуђе, Др. Бадај, да .оцрта становиште владино о овом питању. Рекао је, да се данас не догађгј? такови изгреди, ради каквих се у своје време морали укинути поротни судови. Није потребно, да овај закон сада подробно разјашњава. Влада полази с тог становишта, да поротни судови једино служе на од брану начела државног правосудства. Полемише с Франком, те вели, да није потребан нарочити засебан закон, којн би спречавао, да се поротни судови не би поново укинули, јер за то нема разлога. Боље је, да уетанови поротних судова прибавимо аозитивне јамчевине. Нарав но, да ни ова установа није света, ни неаовредљава. Где изгуби право битисања, тамо треба пружити могућности да се и ограничи. Влада се исцрцно бави овим предме том и делокруг поротних судова распрострће и н* политичке и друге тешке престууе. (Бурно донадање). У своме даљем говору изјављује, да влада намерава, да по примеру поротних судо ва у Швајцарској поротне судије не буду само лајици него и образовани правници, да би норотни судови могли довољно имати у обзиру в разумевати законе. Предлаже, да се укине онај закон, којим је Куен 1903. год ставио изван важности закон о преским преступима. Тумачећи даље установу поротних судова изјављује Бадај, да је он пријатељ тој установи и с тога, што боље осигурава и заштићава грађанска права и слободан устав. Поновно успостављање ове установе није ништа ново по Хрватслу и Славонију, јер српска и хвватска народна историја познаје оваку установу. Влада сада проучава то питање и чим среди сав материјал, поднеће нов предлог. Законски предлог о поновном успостављању доротних судова примају једногласно. Прелази се за тим на интерпелације. Интерпелација је било више. Интерпелисао је и франковац Писашић у ствари мађарских нат писа на железничким станицама, оскудице же лезничких кола и ручаоница. Пита даље владу, шта намерава чинити због тога, што државна железница не употребљава чиновнике Хрвате и што чиновници Мађари рђаво поступају са путницима. Интерпелација се издаје бану.

Вести из места и са стране

На знање. Под горн»им насловом пише „Српска Ријеч“: Јављамо свима пријатељима нашега листа, да се ситуација у ствари прогонства нашега уредника ив Босне и"Херцеговине није ни ва длаку промијенила. Он још није добио, премда му је обећано, да ће добити још у суботу, писмену осуДу. Он чисте савјести и много мирније од некога гледа будућности и лице... Наш управни одбор подузео је све потребите кораке, да се најенергичније протествује на компетентном мјесту ва овај најновији атентат на овај орган српског народа у овим земљама... Ми даље не омијемо писати о овој ствари, али нека српски народ буде увјерен, Да ће његови прваци и овом приликом, као и прије у договору са народом, внати да одбране част српску. Прилике су и одвећ овбиљне.

Поред осуде, ивречене над нашим уредником и г. Кочићем, о којој смо у аад н»ем броју јавили. изрекао је владин повје реник и Ћзрђу Настићу строги полициј ски надвор, ув пријетњу, да ће одмах бити ухапшени ако се икакве демонстрације или овације догоде, у којим би он учествовао Договор за 111. српски соколски слет. Умољени смо, да донесемо ове редове: — На последаем договору изасланика срнсне соаолсве жупе фрушкогорске, који је одржан у Винковцима дана 28. (15.) ожтобра 1906. закључено је, да се технички посао око прирећивања Ш. српског соколског слета о Видову-дне 1907. у Раваници остави на решававе предњачком збору жупе, т. ј. вођама у жупу спојених друштава, који се имају ради тога што пре у Р у м и еастати. — Пошто је горњим за'?кључком мени остављено, да тај договор сазовем, то сам слободан известити српска соколска друштва у Славонији, да договор тог техничког одбора (предњачког збора жупе) сазивам за 3. (16.) децембар 1906. (недеља) ире подне у 10 сати у Руму у просторијама тамошњег срцског сокола с овим дневним редом: 1. Установљење програма за Ш. српски соколски слет и проширење истог увођењем вежба: а) штапопимч; б) на снравама (вратилу, разбоју и коњу; в) вежбе подмлатка; г) мачевање, гађање стрелом и џјлитом. 2. Установљење правила и прописа за натецање. 3. Устаповљење заједничке команде. 4. 0 техничким припремама. 5. Евентуалија. Обзиром на важност ове ствари, умољавам братска друштва, да своје вође или њихове заменике на тај договор неизоставно изашаљу и да их овласте, да могу обавезно за дотично друштво з^кључивати, те да о томе и мене најкасније до 12. децембра т. г. но новом календару известе. — С братским соколскам: здраво! — У Карловцима, 7. (20.) повембра 1 1906. г. — Милан Теодоровић, вођа српског сокола. I Фалзифицирање соли. ј На стоно-београдску полицију дошла је тужба, да се у Бондорфовом стоваришту соли фалзифицира со. Др. Бзрбауер, главни војнички лекар и Шуљок Јован повели су истрагу у тој ствару. Истрагом се испоставило, да су са чистом сољу мешали већ уподребљену и смрдљиву со, коју је Берндорфер вагонима добијао из Будимпеште. Са том сољу су солили свињско месо и сланину. Касније су со стругали са сланине и продакали као марвену со. Берндорфер је тиме оштетио и државну касу и здравље грађана. Берндорфер је с овом сољу снабдевао не само варош, ввћ и целу фејерску, веспримску и шомођску жупанију. Овај Је догађај изазвао велику сензацију. Остављени муж. Томола Фердинанд, радник у ливници гвожђа, јЖивео је већ 7 година у морганатском браку са праљом Јулијом Ердеи, када га ова остави због пијанства. Томола ју је већ неколито пута молио да се врати и чак је и претио, на што ће му њихова девојчица од 5 година рећи: — Не дирај маму ти рђави човече! На то Ј’е Томола поче давити, али жена његова приђе детету у помоћ и сикиром га тако лупи по глави, да је одмах онесвешћен пао Против праље поведена је пстрага. Велика несрећа на мору. Један кабел-телеграф јавља, да се прекјуче у близини Сеатле а на Тихом Океану судариле лађе „Јеаније“ и „Дикс“ пароброд, који је са 80 путника пошао у Форт Блакељ. Узрок тој ужасној катастрофи био је корманош ,Дикса“ због своје несмотрености. Капетан „Дикса“, кога су избавили из вала, изјавио је ово о несрећи: — „Море је било мирно. Ми смо пловили обичном брзином, када сам ја сишао у кабине да скупим новац од путника. На једанпут чујем сигнал за заустављање машине. Ја појурих горе, да дознам шта је, али вода је већ за свих страна куљала у лађу. Настаде паника међу путницима. Јаук деце и жена проламаше ваздух, од кога ми се крв следила у жилама. Многи су поскакали у море у нади, да ће до „Јеаније" испливати, али многи ту нађоше своју смрт. И ја сам скочио у воду и успео сам, да допливам до ,Јеа није“. А од путника су се само њих 37 избавили“. Поплава наРеци. На мору влада јак широко, који је тако узбуркао море, да се вали прелили преко стоваришта угља, које је било на молу Марије Терезије, чак у унутрашњем пристаништу. Вихор је беснио 5 сати дуго, услед чега је свака комуникација била прекивута. Лађе не иду. Једна лађа у пристаништу ударила је о камену обалу и оштетила се. На више места вода је ушла у стоввришта и начинила велике штете у роби. И Фијумара се разлила и боЈ'ати се, да ће изаћи из свога корита.

Извос меса и масти и Србије. Од септембра до 1. новембра београдска клани« ци је извезла 600.000 килограма масти и меса у иностранство (не у Аустро-Угарску). — У истом времену београдска кланица је купила 12,000 комада свиња, а заклала је досад 10.0000 комада. Избор управника у Њу-Јорку. Хеарста, пропалог демократског кандидата за управника у Њујорку, коштао је последњи избор само 258.370 долара од прилике 1 милијон 300 хиљада круна. Изгорело село. Јуче после подне избила је ватра у Арањош општини, у коморанској жупанији. Пошто је дувао јак ветар, ватра се све више ширила, тако, да је тек у зору пошло за руком ватрогасном друштву да препречи даље ширење ватре.

ИЗЈАВА.

На изјаву др. Пере Белобрка од 26./9. 1906. у цијењеној „Застави" у броју 200. одговарамо ово: Госп. доктор тврди, да наша тврдња у бр. 186. јест једна проста измишљотина, па хоће са својом адвокатском вјештином, да то и докаже, али му вије успјело, већ се је смртно бламирао. ‘Госп. доктор наиме навађа, да он као члан равнатељства и предсједник уједно није имао, а нити је вршио других права и дужности, осим што је сазивао одборске сједнице и истима диригирао. Да ничега другог нема, већ су ове његове ријечи достатне за сваког тријезног Србина, да види и упозна његов коректан и савјестан рад у заводу. Надаље навађа, да му нисмо никад никакове некоректности спочитнули. — П тамо госп. доктора, на што су приговори у записницима управнога одбора од 26./12. 1904. тачка 7. и од 29./8. 1905. тачка 33 ит.д. ? Ми се не хвалимо са својом савеоношћу и способности, већ смо само хтјели рећи а и својим радом смо доказали а доказаћемо и надаље, да нас ништа друго у заводу не води, него једино пробитак нашег завода. Благодарећи Вам, славно уредништво, и овнј' пут у нанред, што ћете ним дати мјеста у вашој поштованој „Застави*, да одговоримо др. Белобрку, уверавамо Вас, да је ово наша задња ријеч у овој ствари, па се не ћемо више ни обзирати на госп. доктора, ма не знам, што он писао, јер смо му пред лицем цијелога Српства својим одговорима доказали, да очито тврди неистину, а ако он то сам не види, му од срца жалимо н не узимамо га више озбиљно. С тим осгајемо са правим српским поздрављем Томо Вогоевић. Никола Томић. Диоиисије Север.

Брзојави „Застави“.

Стмгхж 9 новембра. Народноони пооланпци и прорачун. Будинпешта. Народносни посланици на угарском сабору решили су, да нећо никакве препреке стављати пред одобрен»е државног прорачуна, у колико се тиче најпрешнијих државних потреба, да би што пре отпочела расправа о изборној реформи. Али повишица броја новака није државна потреба. Демонстрација у Бечу. Беч. Око 150 свеучилишних ђака Југословена приредили су бурну демонстра цију пред наједничким министарством финансија вбог тога, што су протерани ив Сарајева Кобасица и Кочић. Полиција је растерала демонстранте, а 6 је ухапсила. Из ауотријског царевиноког већа. Беч. У посланичкој кући одбијен је предлог Толингеров за увађање плуралног ивборног права. На галеријама ради тога су тапшали, те је галерија испражњена. Јучв| је у посланичку кућу дошао Луегер, те су га посланици поздравили, што је оздравио.

Трговина.

БЕЧ, 20. нов 1906. г. (Оригинални изветтај, га марвеног вашара на св. Марксу од фирме Т. Вајић и ђ. Остојић). На данашњем вашару је било дотерано 6086 комада мађарских и 7607 комада нољских. Свега 13693 комада. Трговина је била лабава. Продавало се: Прима роба 106 —lOB кр. изнимно 109 кр. Средња , 101 —105 „ Старе , 98—101 „ Лакша , 96—100 , Сремска „ 102—106 , изнимно — кр. Српска „ „ Пољска „ 76—100 , изнимно 104 кр. Талијанска „ , — „ Цена је сланини 114 —116 кр. , „ масти 138—142 кр. Све од 100 кI-