Застава — јутарња издања

истини, то би се иорало видети, да ииа ко да састави тај рачун. Ив границч, Хрватске и Славонвје и Шајкашке увето је на по милијуна фзр (1.000 000 К), а сва школска ииања су у кикиндском дистрикту у питању. — Ту ствар је решила епархијска скупштина, да се среди, али то није уре^ено иако су тамо радили Ђ. П. и Св. И. који данас себе сматрају ва најбоље међу учитељством. — Кад су школе тражиле припомоћ упућене су влади. владини листови то утврдили као немоћ и траже да влада уаме те школе. Начелну и практичау страну нашв о снове морамо утврдити прем* нашој при роди, према нашим ћотребама и на то се мор^ју принципи напредне науке примннути а не може се све са стране прикупи ти и на на! накаламити. Таки рад нам се; и сувише осветио, јер нас кошта и место' да поправља он квари што |‘е свакоме по ’ знато коме је наш живот познат. Ето, тако ми сгојимо пред састанак на ; шег народног саб >ра, то настаје питањз: шта сад? На ово питање у име одговора ваља применити: Из прир >де самога рада истиче и начин тога рада ва коме се мора груписати и радена снага Ми смо видели, да је у питању васколико биће наше шко ле, а не само учитељство, видели смо, да се за то борио сав наш народ, он се мора , и борити Нема ту никаквог посебног у- < читељског питања, него се мора обезбеди ти правна страна нчше шходе, њена еко- , номска страна, угвр;ити начелна и прак 1 тична страна, то ће бити посао учитељства, који му нико не ће укратита а ни < одувети, ко би то учинио, тај би учинио 1 погреш;су, кчо што прете и учитељи солидарци кад они хоће да су сзе. Странка 1 треба да изабере оне у којима има вере, и 1 ови онда са странком нека унапреде школу на народној основи на жалост оних, који 1 су покушали и даље да цепају и владају. ।

Био је то жвлостан ручак. Ангела је полако јецала, а и ја сам бмо јако узбуђен Једва окусисмо од јела. Највзд се донесе црна кафа. Ангела донесе прибор за пушење и стави га на сто. Запалих једну цигарету. Затим смо седели једно поред другога ћутећи четврт сахата... Кифла је стајала још у чаши с водом Доњи је део био јаво омекшао. Погледах у огледало и врадимице стадох посматрати Ангелу. Она је била необично лепа у своме болу, ова вротка плава Ангела с бледим узаним лишцем и очима влажним од суза. Потајна сумња породи се у мени о несрећној жени, коју он није разумео. Па опет почех гледати у кифлу. Била је потпуно омевшала и тонула све дубље у чашу. Енглеска се примицала распаду. Погледах у Ангелу ... у вифлу ... у Ангелу ... Тада ми изненадно паде нешто на памет. Зашто ова кифла не би могла бити спојни мост између наших сродних срдаца? Морадох се и нехотице насмејати. Она се збуни необично. Погодила је моје мисли. То јест, није их потпуно погодила. Мислио сам само: »Да грозна зврнзова овога Непомука!« Чзрсто сам се одлучно да никад више, нивад више не видим Ангелу! Нећу да заснивам евоју срећу на кифли. Боље да будем несрећан,

да имам рђ»ве услуге по скупим ресторанима и — ако мора бити! — евентуално и да умрем услед скршенога срца. Јуче сретох Непомука на пијаци. Он појури право к мени. Узе ме за руку. »Знате ли већ?« »Шта то?« »Идемо у сусрет озбиљним временима 1« »Господине...« »Питање о Конгу.« »Извините.. « »До сад су Немачка и Енглеска живеле у најбољем пријатељетву, кад питање о Конгу...« »Господине, уверавам вас...« »Али Хохенлое, који нема тежину историјске личности.. « Стајали смо пред његовом кућом... Хтедох се поздравити. Није дао никако. Одвуче ме у двориште, уз степенице, у стан. Ангела нам изађе у сусрет. Пољубих је ћутећи у фину, белу руку, коју су жиле нежно избраздиле. Она поцрвени. Погодила је моје мисли. Д* се није наљутила на мене? Погледах у њене преплашене очи. Код жена и у картама познаје се по очима, је ли игра добијена.. Дубровник, 11. марта 1906.

Превео Милан.

Из Народне Скупштине у Црној Гори

(Од нашег сталног допионика.) Цетиње, 3. новембра. Нацрт адресе мањине потаисали су Марко Радуловић и Милисав Раичевић, а кад је већ штампана потписао се на њу и др. Мчрушић. Оаај нацрт је краћи но изразитији. Први уставни представници драге, ју наштвом дичне отаџбине срећни су, да мо гу у име свог и цјелокупног народа на повдрав одговорити: Хвала господару! Оза је вахвалност тијем дубл»а, што је господар у тежњи за општим добром народним ивмијенио начин упра^љања држа вом давањем устава земљи, који је био постао неопходна потреба за гра^ански,

। културни и политички напредак народа. Весели их ивјава господара, којом се > са висине престола јанља ваштитником де I мократских начела и чврсто су увјерени, да ће госаодар поћи у сусрет жељама скуп штине не само да сеочувају уставом зага [ рантована народна права, већ да се и гро , ширу у духу савремености и народних по треба. Скупштина потпуно схваћа тешкоће у којима је наша влада посл је промјене државног режима, пошто је непојимање народних ингереса прошле владе остави ло пустош на свима пољима што се не да лако поправити. Нзродн> представништво, вјерујући у добру вољу владе налази да она нити је могла нити ће моћи ујемчити гра^анске ;слободе, обезб цедити ^правилно иврицање правде, подићи привредну снагу земље и урегити државну админисграцију све дон де, док се не буде ослоњала на повјере;ње круне и народног предотавништна. Сам^ така влада може корионо радити. То потврђује и општи дух парламеатарности и несавршенство оних закона, које је вла-; да до сада ивдала. Жала, што није прилика дата, да се упозна са државним газдовањзм. Ну јас но је, да се досадањим управљањем није довољно водило рачуна о моћи народа ни о правзчности у оптерећивању дацијама његове имовине и зараде. Стално езономско опадањз има свој коријен у неуви^ав ном в>ђењу финансијске политике. Иотиче се пријека потреба разумног пре ображаја цјелокупног финансијског система преуре^ења државне коатроле, дово^ење буџета у равнотежу. «На нове терете се не смије ни помишљати све донде, док се не ојача привредна снага наше земље. Не може и поред најбоље воље, да се не осврне на прошлост и констатује, да су владе просто занемариле привредну снагу земље. Природна богатства земље су обилна, но потребно је: примјена савременог ра зумног обра^ивања земље, унааре^ење сточарства, провођењз путева за експлоатацију природног богатства и трговински полет. Поздразља грађење железнице, уре ђење пловидбе по Скадарском језеру, осни вање привредних школа, нозчаних завода, закључивање трговачких уговора, потпјмагање индустрије, подржавање домаћих заната. Одлучно тражи приступање практичном задовољавању ових вапијућих потреба. Уређење општине на што ширим на ■ челима самоуправним пот^ебно је ва др жавну администрацају, корисно је у сми слу буђења гра^анске свијести, Скупштина ће учинити све, да почетак општинске’ самоуправе на здрав темељ постави Чиновничко питање најбоније је мје ’ сто. Од масе чиновника, које народ плаћа,'

један је дио непотребан, а други већином неспособан. Смањити број чиновника, одре дити степен образовања према положају и струкама, ватворити врата неспремним и неисправним људима за дпжавну службу потреба је и државна и друштвена Ад министрција ивзскује темељно реформисање. Пошту и телеграф треба уредити, да се и у земљи и на страни подигне озали углед ове уставове. Просвјета је на тако ниском ступњу, да се њен утицај на народ готово и не осјећа Ширење основне наставе уз практичну примјену и поуке из псљске привред з неопходна је нар дна потреба. Треба из темеља преуредити и основну и средњу наставу. Црна Гора је била, јесте и треба да буде гнијездо српских јунака и нема жртава, које народ не би поднио ва спрему војске и одржавање витешког духа. Тај лух витештва још ће се више развити, када се законима опредијели граница између војничких права и дужности Адреса мањине прелази ва тијем )на Јспољашњу политику. У спољашњој политици према важности коју адреса мањине полчже на поедиве државе и одношаје, узела је доуги поређај истичући и нзглашујући важност сре^ених одношаја са балкан ким државама. Адреса мањине налази, да је са промјеном режима наступила могућност вођења активније спољне политике Читав низ је година, како се у ме^ународној политици чуо енергичнији глас Црне Горе у корист неоелобођ-ших српских крајева. Влада ће одговорити ж^љама скупшти* не у вођењу само таке спољне политике, која би свакад и у свакој прилици најодлучније потпомагала праведне тежње наших сународника у Бзсни и Херцеговини, Старој Србији, Маћедонији — да дођу до својих човјечанских права. У овом правцу скупштина би жељела, да између двије сра ске слободне земље — Црне Горе и Србије — буде потауна солидарност. Цона Гора треба да уложи сав свој морални ауторитет, да се дође до споравума изме^у балканских држава. Вјерује у непок ?лебиво пријатељство моћне словенске империје Русије и одржавање тога пријатељства императивна је об вева владе, особато сада, када је Русија протресена борбом нових идеја са преживјелим појмовима. Радује се установљењу дипломатских веза са Њзмачком, јер се нада да ће те Јвезе припомоћи, да Њзмачка појми и исправи погрешке, које је европска дипло мација ув њену сарадњу и у њеној престоници 1878. г. учинила према балкан■ским народима. Одржавање пријатељства са Аустро'Угарском одговара погледима скупштине ■и н »да се, да ће она изићи у сусрвт ва склапање трговинског уговора. Не очекује, да ће влада султана моћи испунити дчљега обећања, да се неће по новити крвави сукоби нз граници. Трба предувети све мјере, да се омогући ваштита мирних грађана од насртаја арбанашких, не обвирући се на обећања султана, пошто се у ствари њена власт не простире на пограничне Арбанасе и Потурчењаке. Изразује потребу и оскудицу у спремним људима У исто вријеме — вели адреса мањине — народно представништво налази, да може потпомагати само ону владу, која би се користила повјерењем Вашег Кр. Височанства и народног представништва Изравује своје дубоко увјерење, да ће господар употребити сву своју државничку мудрост, да се у овоме новом добу приступи одмах остварењу народних жеља Кличе на крају: Живио господар, нашљедник Данило, владалачки дом, живјела Црна Гора. Тако гласи у главним потевима нацрт адресе одборске мањине Сутра у 10 сати прочитаће се оба нацрта, а ватијем ће се прећи на дебату у начелу и специјално. Спомињем, да је и већина и мањина одборска у оповицији спрам данашње владе, и мишљења, да данашња влада неће наћи већину за себе.