Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)

Споразум.

Већ по трећи пут читам уводни чланак у 234. броју „Заставе^ а тако исто и уводни чланак у 52. броју „Народног ,Гласника ц и никако немогу да будем на чисто, ив којих бв се ми равлога требали споравум> ти са самосталцима. По мом немеродавном мњењу, није у опшге требало ни покушавати споравум са људима, који су пре 24 сата опо равумели се са клерикалима. Јер њих у оба случаја није никако могло руководити неко начело него трговина. Ја бар не могу да вамислим човека од начела, који ва 24 сата хоће да ступи у споравум са две потпуно противне странке Него ту је по среди оно: ко више да. И онда таква погодба, под таким околноствма ! Радикали имају сигурних 36 скупштинара, самосталци 20 и онда радикали дају њима % а себи увимају */ 3 ! Да и не увимамо у обнир, што би радикали имали већи ну; увмимо да ни један ради кал не би био ивабран у који одсек, ипак би боље било, него овако. Радикали су учинили то, као што каже „Народни Гласник“: да равбију неприро дан савев између народне самосталне и калуђерско клерикалне стравке. Чудна посла! Да је тај савев неприродан, он не би ни постојго, распао би се сам од себе. Јер што је неприродно то не може ни постојати. А тај је савез и постојао и постоји и постоја ће. Стари дика оставит неће, старо лане ивневерит неће. СамостаЛци су добили %, јер као што пише „Застава“: држе у рукама стари вар^али бувдован, калуђере и клерикалну странку. Зато их је баш и требало пустити да сами себи са тим бувдованом равлупају главу. А равлупали би је, кад би и јавно ступили са клерикалима против радикалних скупштинара. Па шта смо сад добили? У одсецима нема ни једног клерикала ни калуђера! Боже мој чудне наивности ! Као да калуђери морају бити баш у мантији ! А ја сам увврен да има калуђера па можда, не дај боже и субише. Човек кад неког повнаје или му верује или не верује. Мислим да радикали доста повнају самосталце и не могу им веровати баш у автономним стварима. Зато су дали већ више пута повода, па баш и најнови јим спсравумом са клерикалима. У оба радикална органа, у сваком се броју може читати о самосталском шеврдању Па кад ти људи, по мњењу радикала, не раде добро, да ли се може вамислити, да се ва једну ноћ

тако јако променули ?! Нису, то ће и они сами доказати. Замислите сад, шта ће да каже народ. Многи ће отприлике овако да мисли: Чудна је ствар та политика. Ето читам непреста но и у „Застави и у „Народном Гласнику и да ти самосталци баш нису чврсте петље у автономним стварима. Хоће кад год да л»убе и Гергија у руку, ма да су му прсти прилепљиве природе. А ето сад радикали сами дадоше самосталцима 2 / 3 у одсеке ма да су ови у мањини. Ипак ће бити, да то нису баш мачији кашаљ, кад им радикали сами нуде ’/,. Или се мождаја не равумем у вишој политици. Па још ако им и на сабору даду □оловину, где су радикали у сигурној апсолутној већини, онда ћу баталити сваку полити ку, јер није ва мене, кад је не равумем. Тако ће мислити многи, тако мисдим и ја и држим, да је овај споравум у опште, а особито оваки, једна доста великн начедна и тактична погрешка епархијских скупштинара. Уверен сам да клуб радикалних посланика на сабору неће учинити исту погрешку. У осталом радовао бих се да мв ко увери да сам на по грешном путу. Др к

Калуђерска освета.

— Из Шајкашке. Приликом ивбора посланика ва наш народно-црквени сабор, ивабрали смо као световног кандидата једногласно дра Миту МуШицког, јер противкандидата није ни било. Но то ништа не смета „смиреној* и „побожној“ братији манастира Ковиља да се, према својој повнатој „трп љивости“ и „љубави према ближњему“, на све могуће начине свете онима који гласаше за радикалне кандидате. Тако су и ове године као и до бада ивдавали да се трска у риту сече на поле, али том приликом не хтедоше дати трске н и ј е дном дољно- ковиљчану и то сигурно вато, што су дољноковиљчани у својој скупштинској седници једногласно решили, да сви ивборници дољно ковиљски имају гласати ва радикалне кандидате. Калуђер који је ивдавао народу трску на зечење, одбијао је доњо-ковиљ чане и довикивао им: „За вас Шанчане (т. ј. дољно - ковиљ* чане) нема трске, ви идите код вашега Мите Мушицкога нека вам он да трске, од нас (т. ј. њих — калу^ера) нећете ништа добити. У Жабљу сте — вели — били против попова, а сад долавито к’ нама да вам трске дамо — нема ва вас ништа! —“ Тако кале према дољно-ковиљчанииа. Али према горњоковиљчанима су сасвим друк-

чијб расположени, јер су горњоковиљска оба пароха држала са калу^ерима па и ивборници горњо-ковиљски су обећали да ће глаоати са калу^ерима. Гласање је било тајно, но калу^ери верују да су горњо ковиљчани са њима гласали, и вато их хтедоше јав н о „наградитз“, и свима горњо-ковиљчанима дадоше трске, да тиме покажу дољно-ковиљчанима своју — моћ и негодовање. Кад се увме у обвир да манастир Ковиљ припада општини дољно ковиљској, онда је јасно да су калуђери одбили своје сеља не, а дали трску ко мшијском селу, вато, да би кавнили — оне који неће да раде по жељи — „часне братије и . Ово није првина да калуђери вапостављају и одбијају дољно-ковиљчане ив уврока што су„„непослушни,и и , ими не би то ни ивносили на јавност, да се нису калуђери баш „ивбрбљали и , да то чине вбог ив бора посланика. Но кад су они тако брвоплетно се издали онда ћемо и ми томе нешто додати и калу^ерима обећати: да ћемо и у будуће бирати само ра дикалне кандидате са тим уверењем, да ће кад-тад радикалима поћи ва руком да калуђерској обести и освети краја у чине, са потпуним уверењем да ће ипак радикалној странци поћи ва руком да тако устројство при управи српских народних добара уведе, како би се по правди поступило а народ ослобођен био од оваких и тима сличних калу^ерских натресања и шиканија, које саме сведоче да народна радикална странка п о тпуно правоима, што хоће већ сад да мете као једну од најглаввијих тачака свог рада: преустројство у упра ви манастирских добара — јер је већ крајње време да се „часни оци и најенергичније сувбију у границе реда, пристојности и скромнијег живота, а не да себн уобраве да су манастири њихова дедо в и на, са којом могу располага ■ ти како им ј е ка д ћеф, иупотребљавати народнадобра — против народа! —

Шајкаш.

Арнаутско зверство.

Пишу нам из Београда: Још у месецу јулу текуће године десио се у селу Кијеву (пећска нахија) услед зулума арнаутског, оружав сукоб између браће Ракаћа и њихових комшија — Арнаута. Од Ракићеве породице погинуо је у томе сукоб/ један члан, а двојица су рањени, а од стране Арнаута □огинуо је један и један је рањен. Због тога су комшије — Арнаути — спремали још један крвав напад на кућу Ракића. Најсгарији од браће Рдкића, Риста, у исто време највиђенији човек у нахији међу Србима, оболео је у последње време онасно и

лежао на постељи, чекајући последњи час. За време његовог боловања обнлазио га је, врло често, његов комрЈија — рријатељ Арнаутин по имену Зећир, младић од својих 20 година. Тако исто дође Зећир у суботу 25. пр. мес. да обиђе Ристу и да види како му је. Риста је лежао на постељи, више мртав но жив; није могао ни да се мрдне. Са њиме је у соби био само његов сакати брат Ма ринко. Зећир се по обичају поздрави, а по том приђа Ристиној пушци, која је висила о виду, са речима: »Ала ти је, Ристо, добра пушка«. У трен ока скине је са клина, напуни и опади на Ристу, и, онако нолумртва, потпуно умртви. Убвца затим умакне заједно са Ристином пушком к једном Ристином комшији — Арнаутину — који је све ово био удесио потплативши Зећира са 15 лира, да ово изврши. Прошле године погинуо ја, такође од Арнаута, Ристин брат Никола.

Какав је наш посланик.

Ив хртковачкогивборног ср еза. Већ нам ивбелеше очи, како изгледамо нов ивбор у нашем среву, јер како је повнато, код нас је ивбор иввршен под окрутном силом владиних чиновника. Та да тога било није, вар би могао бити ивабран за посланика омрвнут човек, као што је Шевић ив Руме? И ето све по старом: Шевић и сад посланик, а Новаковића престојника румскогдосада није ни глава ваболела, и ако је тај господин чинио чуда само да буде иваб-ан влогласни Шевић. Мислили смо, да се бар Шевић нешто опоштенио или да има нове веве, кад му ивбор остаје и надаље поред свију неваконитости. Али ево шта ми се догоди и шта ових дана чух у једној гостионици у Руми. Неки млади трговац, кажу, да се вове Јован 0., у сва ввона хвалио се, како му је Шевић учинио љубав, јер при некаквој расправи ива неке Нате Цзејићке да је увео деонице румске штедионице у вредности по 200 К. т. ј. три у 600 К., док већ на њима пише, да свака вреди 600 К , дакле три 1800 К., а ув ствари вреди данас свака по 1600 К., дакле 3 = 4800 К., а таме је оштетио Шевић ерар. Мислио сам, да је то нехотице, али кад чух, како се Јован О. хвали, да га је Шевић помогао и рекао: „Ево овако пријатељ пријатељу чини“ и кад сам равумео, да је и Шевић деоничар румске штедионице, онда сам тек јасно увидео, како је Шевић влоупотребио власт своју, да учини љубав другом неком, а на рачун опет неког трећег — ерара. А је ли то поштење? Па где је тај суд и државни одветник? Та кад би тако штогод урадили ми мали, шта би с нема било? И вар сме такав човек бити судски пове

•Застава" жвлави вважн даж дважута, а неделом ввецем н даиима нва неделе н ввеца једаред. Цена је ва Угарсву жад се јутарњи н вечерњг лнст ваједно шале иа једаи несец 2 жр. 40 пот. Поједнм јутарњи»бројевж етају 2 потуре. ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДИЕ РШШНЕ СТРШЕ

Вро] 238 У Новом Оаду, у оуботу 9 дацембра 1906. Годаша ХИ.

3* оглаве плака се ио 12 иот. од ввахе врете овахих снтних слова. Уредништво „Заставе* је у кукж г. Ј. Т. Чавжка ▲диинистрација „Заставе" налави се у кукж где је Мжлетжкежа штампаржја у главној ул. бр. 22 Поједини јутарњи бројеви етају 2 потуре. ИЗШЕ „РШ" ДЕОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ-