Застава — јутарња издања

реник? И данас ће сабор трпити таког човека као посланика? Ја се додуше у то добро неравумем, али све ко сумирам, да то није лепо и да би Шевић дав н о већ васлужио — друго место. Ово Вам, господине уред ниче, јављам, јер не могу овако шта да гледам, а Вас молим да ми, ако што није добро напи сано, свагда исправите, како треба.*) Један бирач. ♦) Кадгод што имате, јавите нам се, а ва остало је наша брига, о чему се и сада већ можете уверити. Ур.

„Браник" и сати на ајмашкој цркви.

Добијамо ове редове: „Види се да и сам „Браник и уви^а, да нема овбиљна посла (јер се већ иван^ао ва овбиљне ствари), када већ мора, да се бави сајџијским пословима. Наиме пре неког времена стао је сат на торњу ајмашке цркве, јер се покварио. Одмах ва тим је сајџија повват, да сат прегледи, састави прорачун и поднесе га црквеном одбору, те је то све црквени одбор већ одобрио и сат се већ оправља. Али „Браник и к’о „Браник и . Напада у јучерањем свом броју радикалну црквену општину, што је стао сат. Та да је до данас на управи остала либералска управа на влади новосадске општине, не само да би до сада сви сати вастали, него би торњеви на свима српским црквама попадали, јер су либерали „Браникови“ тако „лепо“ управљали иметком новосадске црквене оп штине. — Ако је потребно мало докава, стојимо на услуви.

Село на Клиси.

У идућу недељу т. ј. од сутра недељу дана биће на Клиси вабавно и поучно село. Јаша Томић говориће о вадругарству у веви са сточарском вадругом, коју хоће наши Срби Клисани да оснују. После тога биће чи тање. И наши Срби варошани треба ову прилику да употребе па да том приликом оду својој браћи Клисанима у походе.

Пошта на нашим салашима.

Крајње је већ време да се и ово питање једном решило. Управа поште није никако хтела да оснује ва наше салашеи Клису сталну пошту. Равлови су били што су куке равдалеко, и што наши новосадски сала ши заједно са Клисом обухватају огроман простор од 40 километара, а путева нема. Варош је наша на послетку испунила и последњи вахтев поштжнске дирекције и одобрила годишње 600 круна за поштанског равносача. То се вбило пре три четир месеца и питање до да нас није решено било. Одономад је у тој ствари била поверљива конференција у магистрату ивме^у чланова варошког сената, иввестиоца поштанске дирекције и неких чланова Срба нашег варошког представништва. Удешено је све са иввестиоцем, пого^ен је човек, који ке ва 80 круна месечве на коњу односно чеви редовно пошту на сала ши и Клиси равносити. Јаша То*

мић је са' варошким подбележником др. Тапавицом био у четвртак после подне на станици Вашкапу, где су са тамошњмм поштаром удесили све вбог равнашања Ако не пре, а оно до нове године католнчке, имаће и наши салашани и Клисани редовну пошту. А томе је дои ста већ и крајње време.

Кепенички капетан у Босни

Јављају ив Босне: И Босна има евојих људи, који су вешти послу као онај канетан у Кепеничку и онај вагребачки „ми нистарски саветник“. — Овај наш у Посавини у Бревовупољу Хафив Мухамед (тако је рекао да му је име) ивдао се ва члана ријасета и као такав је вашао прегледати мектебе, цамије, муалиме, ииаме и мујевине. Равуме се, да је све нашао у реду и обећао све и сва; обећао је н. пр. да ће имамима повисити плаћу, муалима тако^ер повисити плаћв, још к 'томе саградити нове вграде, спровести потпуне и модерне реформе у свему, променути начин предавања и т. д. Пошто је довршио своју вадаћу и лепу своту новаца од свиета ивмамио, нестало га је б?в трага, а ва њим трага полиција.

Задовољштина Супилу.

Орган Старчевићеве стран ке, „Хрватско Право 4 , донео је више неоправданих и бевочних нападаја на посланика Франа Супила, који има велики удео при склапању речке револуције. Ивмеђу осталога сумњичили су Супила, да добија новаца од српске владе. Супило је ради тога покренуо преску парницу против „Хрватског Права“ и при јучерањем рочишту добио је сјајну вадовољштину. Уредник „Хрватског Права“, кога је бранио председник Старчевићеве странке, др. Јовуа Франк, морао је ваједно са својим браниоцем да јавно привна, да не вна ни ва какво начелно дело Супилово и да га моли ва опроштење ва оне клеветничке члан ке, под којима је био потписан „Аргус и . Супило се вадовољио тиме, да ту ивјаву донесе „Хрватоко Право и , те јетужбуповукао. Овакав исход те парнице вначи сјајну вадовољштину не само Супилу, но и читавој коалицији, а сраман порав др. Јовуе и компаније.

Русија и Јапан.

У дипломатским се круговима поговара, да се Енглеска понудила да посредује у спору руско-јапанском. „Новоје Вре мја“ бави се тим питањем и вели, да би на Јапан пала ружна сенка, кад би одбио то посредовање. „Рус и јавља, да су највиши руски достојанственици одржали веће, којему присуствоваху министри рата, мрнарице и финанције, те је вакључено, да се далеки исток припреми ’ва сваки случај, ну да треба ивбегавати рат. Исти лист пребацује Немачкој, да подстрекава Јапан против Русије. Одликован српски посланик. Јављају ив Беча, да је краљ Фрања Јосвф српском посла нику у Бечу, дру Вујићу, којв је премештен у Берлин, подарио ред гвовде е круне I равррда. Одељзи предстојник министарства спољних послова Ме реји предао је прекјуче Вујићу одликовање, који ће своје оповивно писмо предати краљу ив међу католичког Божаћа и нове године и том му се приликом вахвалити на одликовању. Нови бечки орпски посланик Симић, досадањи српски посланик у Цариграду приспеће у Беч поеле католичке нове године.

Тифус на Реци.

На Реци зараза тифуса све више отима иаха. До сада се разболело њих око 80, а четворица су и умрла. Становништво је у великои страху, јер вараза која траје већ недељу дана, уместо да престаје, све више отима маха. — Градско предотавништво држало је јуче у тој ствари седницу. По лечничком мњењу, болест се појавила због многе кишнице, која је заразила водоводе. По најновијим вестима јуче се опет разболело њих тридесеторо од тифуса. На извештај речког гувернера Наке министар унутрашњих послова Андраши послао је на Реку врховног здравственог надзорника, дра Едмунда Франка, да испита узроке ове заразе.

Судар влакова

Јављају из Загреба да се претпрошле ноћи у 2 сата у близини станице Туин сударио један теретим влак са особним влаком, што је из Пеште долазио. Више је кола оштећено, но путницима није се десила већа несрећа. Особни влак није могао даље. Путници су молили шефа станице, да гледи да заустави брзи влак, да би они њиме продужили пут за Фијуму. Шеф станице учинио је све, но брзи влак није стао, те су тако путници све до воре морали под ведрим небом на енегу и ветрини провести. Против оеобља брзог влака поведена је истрага.

Закон за заштиту бркова

Француски поеланик Антид Бојер велики је елободњак Он јс поднео француској комори законеку основу, која узима у заштиту — бркове. У тој се законској основи вели, да се имају законом осигурати брци господских слуга. Госпоштина тражи, да им слуге брију бркове. То држи Бојер ропством, па зато предлаже, да ое сваки гооподар, који би захтевао од слуге, да обрије бркове, казни са 14 дана затвора и глобом од 500 до 1500 франака. Комора још није одлучила о предлогу.

Продао жену и децу

У Ердељу догодио се доиста редак случај. Нашао се човек, који је продао своју жену и сеторо деце, али што је још чудноватије, нашао се и човек, који је жену и — петоро деце и купио. Догодило се то у Великои Ењеду. Неки Александар Сокори се мало понапио и поаудио месару своју жену. Месар је, наиме, врло радо гледао Соћореву жену, која је имала и петоро деце. Кад је Соћор рекао, да мора увети са женом и децу, приотане месар на то, и они се погодише пред сведоцима и учипише прави уговор. Месар је дао

за жену и њезино петоро деце 100 круна! Шта је на ту продају рекла жена, то вест не јавља.

Брзојави "Застави“.

Отиглг/ 8. децембра. Угарока делвгација. Вудимпешта. У угарској делегацији ивјавио је Буријан у име минист; а спољних послова, да ће се целокупност Тур ске одржавати, док је год то могуће. То овначава и наш склопљени споравум сај Италијом у погледу Албаније, који искључује да ту покрајину ваувмемо ми или Италија. Треба да се учини краја јавнкм ивјавама Србије у окупираним покрајинама, које ће отештати успостављење економског одношаја, а неповољно утицати и на политички одношај са Србијом. Само је бајка, да ми имамо каквих озвајачких намера на Балкану. Прорачун министарства спољвих послова је усвојен.

а? V. кхегђ ШаBх!Љп ецуlе!пек Сзиг о§оп Г. Јесхетћег ћб 30 Ап те§*аг!апсl6 гепЈктШ ког^уШбзбге. Таг^уного2а(: I. Аг I§аг§аlббА§ з Геlи§уеlб Б^гоизА^и^ЈаЈпак згбтатак те^уАкогђађбза 8 те^уШазгШза. 2 КИбреи Iа^окг6l уаl6 ће јеlепlбз 8 Беl6рт кlуАп6кпак^Геl у&е!е 3. Аг ијуlс!6кl к!г Iбгу6пузг6к Ака! IекlуАпl а6аlок ГеlеПl IапАсзкогбз. 4. Е^убББ тбкуАпуок €бђеlе. г. 1687 1-1 I§аг§аlбB^. Нова радња готових одела = Пантв Спаика у Новом Саду, дунавска ул. бр. 36. добила је огроман мвбор најмодернијег «иног јесењег и зимског одела ва мушке, женске и децу. = Цене ниеке и утврђене = I. 1826 84СРБИН млад вешт гостионичар, са же ном бев деце тражи гостионицу под рачун. Жева је добра куварица. Говори немачки ма^арски и романски. Са кауцијом располаже по потреби Радњу може одма примити. Писма треба слати на ад министрацију „Bаставе и под вна КОМ „Вирташ“. I 1671 2-4 ОРПГ™* - СУВК шил нуди најјефтигије Алекс. А. Мудрон, Митровица (Срем). I. 1461 23ИИ Бирани калеми са жилама 75 фор. по 1 хиљади бирани калеми бев жила 85 фор. по 1 хиљади. Г. Кунст 11609 10—10 Еаненица (Среи).

Брадваровмћ. Орпска штампарија дра Овет. Мжлетића у Новом Саду