Застава — јутарња издања
ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист.)
Писмо са Цетиња.
(Од нашег сталног дописника). Цетиње, 7. октобра 1906. (Нове овацијв. — 1000 круна. — Пријатељсаи оаотанак) Ми живимо у добу неког вријења, трзавица. Овације! Демонстрацчје! Овације!; Дтље са шпијонима! Дзљч са лупежима! — То су поклици свакодневни. То се чује и у скупштини и на улицл. Осјећај слободе избија у разним формама на површину Тако и јучер у подне једна нова и бурна озација књазу господару и на шљеднику. — Универзитетска црногорска омладина још се задржава на Цетињу. Јучер се окупила и иза пријатељског раз говора уз судјеловање публике а са пје смом кренуло се пред двор Кад се приспјело пред двор, клицало се господару и он са нашљедником појавио се на степеницама пред двором. Књагињзца Ксенија била је на провору. Јанко Дрљевић, члан обласног суда држао је говор, у коме је по вдравио господара и нашљедника. Вурно „живили!“ бијаше једнодушан повдрав омладине и присутне публике. По говору отпјевало се „Онам’ онамо“. Књаз господар проговорио је и рекао, да се у мла дим дзнима бавио и појезијом. А појезија и слобода имају нешто заједнички. 8а тијем је књаз господар сишао доље ме^у пу&шку и разговарао са публиком и омладином. Питао је универзитетску омладину када ће у Београд и да ли имају новаца за путне трошиове Говораше даљз, да многи људи у својој ста роста ваборављају ва своју младост, а он да се добро сјећа своје младости и разу мије младе људе. За тијем је упутио омладини неколико топлих ријечи и рекао, да се сјете на путу не њега, него Црне Го ре и народа, па нека успут на станицама подигну чашу ва срећу Црне Горе и народа. Узгред извади новчаник из џепа и пружи банкноту од хиљаду круна, да имају на трошак. Публика је срдачно и одушевљено клицала: Живио господар! — Марко Даковић, омладинац, приступи руци господара, прихвати банкноту и хтједе говорити, али га господар прекиде и праћен одушевљеним поклицима оде достојанствено у двор. У вече приредила је омладина пријатељски састанак, на коме су узели учешћа многи гра^ани, чиновници, народни по сланици. Ту су се чуле патриотоке пје сме, говори господару, отаџбини, слободи, народним посланицима. Особито је повдра вљен говор Јанка Дрљевића, који је истакао борбу мрака и свјетлости, и оних који би сада у овој светлости слободе хтјели стварати мрак, да могу чинити, што хоће. Рат шпијунима! — уввикнуо је говорник. Апелира на народне посланике, да добро пазе, јер многи мрачњаци прошлости и садашњости хтјели ба попети се на грбачу народа под маском демокра тивма. Присутни су одушевљено повдрављали говорника. Око поноћи почело се равилазити са стискањем руке и ва?рља јем са члановима ослобођене омладине, који су фунгирали као домаћини прија тељског састанка, а који сутра дан полаве кући, у народ. — Тако се сврши и та манифестација, а не треба нас ивненадити, ако ускоро поново искрсне каква овација
Изборна борба.
Шта ово значи! Пишу нам из О с е ка: Самосталске су глазешине имале овде пре три дана до говор и вакључили су, ако познати Куеновац а патријархов вет др. Милан Мак симовић у Даљу кандидира, да му они 'неће поставити протукандидата и да ће (се устећи од гласања, другим речима да ће на тај начин подупрти његову канди датуру против радикалноме кандидату др Светаславу Новаку, јер и кад би се ради кали и самосталци сложили против Мак симовићу морали би се очајно борити да га сруше јер три села: Даљ, Бего Брдо и Борово која дају готово половину из борника морају ва њега силом околности гласати. Па кад сад самосталци бацају копља у зелену траву, није ли то ивдаја народне ствари. Но ја држим да ове вајне самосталске вође нису увели под аренду свест својих људи, него ће ови знати шта им на избору ваља чинити. Зашто самосталци не поставе у Даљу и против радикалноме качдидату и про тив др. Максимовићу свога кандидата, па ако до^е до ужега ивбора изме^у др Мак симовића и самосталца, радикали ће ив начела гласати за самосталца, а ако до^е до ужега ивбора увме^у др. Максимовића и радикалнога кандидата онда нека само сталци гласају ва радикалнога кандидата. Јест, али у томе грму и лежи зец. Самосталци внају да ће радикални кан дидати д бати релативну већину и да би они дошли у положај да зд радикале гла сају, а то они неће па вол»ју да продре Куеновац — клерикал него радикал. Кандидатура др. Светислава Новака и поп Пере Малојчића је у среву са одушевљењем примљена, и свесни сељаци нашах независних места ће бирати ва изборнико само такове људе који ће на ове радикалне кандидате гласати. * Пишу нам ив Даља: Овај час сам дознао да је др. Максимовић дошат из Пеште и склопио са самосталцима овај компромис: Кандидоваће он и самосталац поп Лаза Богдановић. Самосталци ће на њега гласати а зато ће клерикали на Богдановића На вдравље им било Ово је врло добро, што су изишли једва једном с фарбом на среду и кад народ види да су самосталци и Максимовић једно и исто окренуће им ле^а. * Пишу нам ив Чепина: Код ивбора ивборника за епархијоку скупштину победили су код нас у Тењу, Дотину, Вудимци а чујем и у Плачетину и Вери радикали Народу је у целом овом протопрезвитерату пукло пред очима да клерикалци на челу са др. Максимовићем раде ваједнички са самосталцима на челу са Вазилијаном МуачАвићем, па нема сумње да ће и они ваведени изборници у Боботи и Трпињи кад увиде то гласати на радикале. * Читамо у „Браниву," да нам је ва Шајкашку, либерална странва истакла кан дидата за српски народно-црквени сабор, у особи др. Јована Петровића, адвоката у Суботици. Иставоше га у нади, да ће с’ њиме освојити Шајкашку, јер он је, —
као рекоше у седници средвшног одбора лгбералне странке, — обљубљена личност у Шлјкашкој, због ритске ствари. С тога палазимо ва потребно известити „Браник,“ да ритска ствар, то кортешко средство, с којим би и наши либерали да се послуже, није у рукама др. Петровића, но у рукама др. Смика, адвоката у Пешти, Па, да би наши либерали могли имати наде на освојење Шајкашке, та нека њчхов канди дациони одбор повуче кандидатуру др. Петровића, које се он и тако неће примити, те нека је понуди др Смику, и нека се онда упну ив петиних жила Ох Б?же подај им памети! Жаба;љ 10. (23) нов. 1906
Шајкаш лала
Нови Сад, 13. новембра.
Изборна борба. Из Панчева нам јављају да је тамо одржана конференција радикалне странке и једнодушно је по претходном споразуму са средишњом управом истакнут тамо ва посланичког кандидата ва српски народни црквени сабор, досадањи њихов посланик др. Стева Јовановић. Према томе у кандидационоу листи српске народне радикалне странке изведена је про мена у толико, што је за Панчево кандидат др. Стеван Јовановић на место Марка Вилића који је био истакнут. * Из Темишвара нам јављају, да је тамо одржана конференција чланова радикалне странке и једаодушно је истакнут као посланички кандидат српске народне радикалне странке ва наш народно црквени сабор а за темишварски срез Ваја Недељковић. Избори епархијских скупштинара у архидијецези.
Пишу нам иа Сремских Карловаца: Јуче, у недељу, обављен је код дас ивбор нашег ваступника у епархајску скупшти ну. Иаабран је огромном већином (39 гл.) др. Ћорђе Красојевић. Лава Обреновић који се на по сата пре ивбора истакао као контра кандидат др. Красојевићу добио је само 7, словом седам гласова. * Из Сурдука нам јављају: Код нас је обављен ивбор ивборзика ва епархијску скупштину. Једногласно су ивабрани све сами чврста радикални ивборница и то: Јован Сму^ч, Стојко Суб>тић, Радивој Стојковић и Живан Лукић. « Пишу нам ив Платичева: Одржзли смо ивборну скупштину и вз ивборнике смо ивабрали само оне, који ће у епархијску скупштину бирати само радикелне ваступнике. Јлвљају нам ив Руме: 3) ивборнике који ће бирати ваступнике у епархијску скупштину нашу, ивабрали смо све саме радикале и то: Ћуру Стајића, Јефту Остојићз, Јована Јовића и Кроту Јефтића. * Добринце. За ивборнике ивабрани су ови радикали: Илија Ј. Махајловић, Игњат Богданов председник црквене општине, Живан Бошковић, стар ибарјактар и Јован Љубинковић.
Врој 238 У Новом Саду у понедељак 13 новембра 1906. Година ХИ.
•Застава“ ивлави сваки дан два пута, а жадаљои и понедељником једаред. Цена је ва Угареку кад се јутарњи и вечерн,и лист ваједно шал>е на један месец 2 кр. 40 пот. жа четврт године 7 крува. Кад се јутарњи в ид черњи лист васебно шаље: месечво 2 кр. 98 пот. иа четврт годжне 8 круна 75 пот Аустрију и све осталв вемље ва четврт године 10 крува. Народним бројевима од пегка цена је: ’• пола године 2 круне, на целу годину 4 круне, а ва страв ■ вемл.е годишње 6 круна 50 пот. Поједини вечерњи бројеви стају 10 потура. Телефон бр. 131.
ИЗДАЊЕ ,РАДА“ ДКОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ.
Зж огласе плака ве по 12 пот. од сваке врсте овакнх сктних слова. Уреджиштво „Заставе" је у кукж г. Ј. Т. Чавжк« Адмивистрација п 3аставе“ налави се у кући, где је Мжлетикева штампарија у главној ул. бр. 29 Дописи шал.у се уредништву а претплата и огласи администрацији „Заставе“. Рукописе не враћамо. Иоједини вечерњи бројеви стају 10 потура. Чек-конто 12008.