Застава — јутарња издања

денсе за будуКност, те баш ако хоћемо да тачно вршимо пословник саборски, изјавимо избор др. М. Михајловића ва неоспоран. А ја са своје стране изјављујем, да потпуно одобравам предлог верификационог одбора. Патријарх: Удалили смр се од предмета. Сад не може бити мериторне расправе. Не може се прикри и, да има два изборна записника и то је верификациони одбор требао рећи. Др. Михајловић жели и сам, да се његов мандат сматра спорним, па то треба примити и радити даље. (Немир и вика: Не прима се! Није то лична ствар дра Мише, већ ствар закона!) Буде Б?дисављевић: Др. Мишина изјава да се прими, јер он би могао и да оложи мандат (Вика: То је што друго! Овде је у питању исправност избора!) Сабор треба да уреди ову ствар и спречи ова-' кве појаве. Подилази ’дру Миши и хвали га као часна човека. Др. Михајловић: Буди-; сављевић нема право Сабор од 1902. је већ уредио „ствар близанаца-посланика“, јер је сабор-! ски одбор по саборској одлуци наредбом посебном уредио ту ствар и по тој наредби не сме да буде два локала. Само мој мандат је непрепоран, а онај други јесте. Мало се гледа на ревон у овим партијским приликама. Зато сабор треба поново да удеси ту ствар. И кад је то рекао, моли да се прекине ствар ова, јер он ипак жели мира ради, да се његов мандат сматра препорним (Самосталци бурно одобравају и тапшу). Др. Бабић најзад изјављује, да и верификациони одбор мира ради и из разлога, да се приступи даљем раду, пристаје с дром Мишом заједно, да се мандат његов сматра препорним. — Прима се једногласно. Избор потпредседника. 0 избору потпредседника показало се, да је гласало свега 76 чланова сабора. Од тога је добио др. Никола Ђурђевић 40, др. Младен Лисавац 31, Евген Думча 1 глас и четир цедуље беху правне. Др. Ђурђе в и ћ поздрављен] је бурно и од посланика и од публике, а и он се захвалио овим кратким али срдачним речима: Од срца благодарим на поверењу којим ме је одликовала славна већина овог високог сабора. Дођем ли када у положај да извршавам и дужности које су скопчане с тим поверењем, ја 1 ћу их извршивати по освештаном начелу народа српскога, израженом у народној песми речима: „ни по бабу ни по стричевима већ по правди бога истинитога“ извршаваћу те дужности онако, као сам на ово високо место дошао поверењем целе ове високе куће! Др. Младен Лисавац: Славни саборе! Молим, да се за моју личност предатих 31 глас сматра, као да није ни предат. И да ја не бих сматрао за поверење сабора, па да је и већи број гласао за мене, јер је сам и сам предао глас за дра Николу Ђурђе в и ћа! (Бурно живео!)

Избор леровођа. За перовође су изабрани: Поп Јован Гавриловић (радикал), поп Михајло Сола р и ћ (самосталац) Мита Клиц и н, (радикал) Стева Обрадовић (самосталац). У овоме су само сталци попустивши тражили и нашли одзива, те су заједнички изабрана двојица од њихове и двојице од радикалне стране. На завршетку устаје др. Д. Поповић те изјављује, како је потребно да буде стенографа и како је извештен, да су радикали већ учинили у томе кораке у Београду. Радо пристаје на то тим више, што наши листови партијски износе рад сабора, ивноси неистините тврдње, које напрео побијамо. Патријарх најзад извештава, да ће гледе стенографа извршити одлуку потпредседник, а сад да се иде на призивање св. Духа. Прва седница биће сутра, у среду, у десет сати пре подне.

„Браниково" поштење

Добијемо ове редове: Познато ће бити читаоцима овог листа, да сам пре неки дан обратмо пажњу чмталаца на једну неосноввну белешчицу „Браникову“ односећу се на сат на торњу ајмашке цркве и докавао сам, да је црквени одбор општине новосадске још много пре но што је она бе лешка ивашла у „Бранику“ већ наредио да се сат оправи. Али пошто је то скупљи посао, мо рао се дати сачинити прорачун ва овај посао, бити одобрен од цј квеног одборж, и тек је онда сајџија могао предувети оправку сата. Но приметио сам и то, да се „Браник“ не печали баш здраво, јер да је остала стара Браниковачколибералска управа, да не само да би свм с.ти стали на свмма црквама, него бн и сви торњеви попадали вбог несавесног рада либералске у праве, јер имамо још врло много података о том носавесном руковању. Али „Браникова“ младеж мора да напада док су ваув дана Политовим ланцима. Како би се умилили обесном Политу, да не нападају бесомучно на радикале, па било то ма на који начин само нека се виче на радикале. Ено вам нотице „Браникове“: „Оаечени су.“ Не говори стварно, не осврће се на садржај моје белешке у „За стави“ неће да увме на внање да је црквени одбор благовре* мено учинио све кораке ради оправке једног сата, што би то сваки поштен и беспристра стан човек учинио. Не тако. Он по рецепту свог необувданог госе онако Политовачки напа да: „лењост радикалоке управе, нехатост, немар“ и велн како је „жицнуо“ радикале, да би осветљиви Полит на ту белешку сла^е ручао. Али на „Заставине“ докаве о несавесном управљању „Враниковачке-либералске а управе док је била на челу новосадске црквене општине, то је: „лаж и кле вета и Добро господо, видићемо јелил’ лаж и влевета, изнеће мо вас онако, као што сте за служили, јер тако велики гресв се не заборављају тако лако.

Има још нешто. Тврди „Браников и дописник, како се са дања општинска управа ваду жила на оправку саборне цр кве. Јесте, вадужила се, али је већ исплатила преко 30.000 К а ва годину и по дана мспла тиће сав дуг. Али питамо ме „Бреника и ово: Браниковачко либералска управа оотавила је чва себе преко 80.000 К дуга, оставила све цркве трошне, мвоправљене, вграде опале. Нашто су они тај дуг напраимли? Садања упрква је бчр више дугова плаћала, оправљала цркве и вграде које су они вапустили, па није ни чудо што се мало и вадужвла, али куда се ОНДа девало „Немањино благо,“ на то ви одговорите, а дотле ви нос у футрол!

Неће се бирати саборски одбор

Повнато је, к»ко већ годину и по дана пише др. Полит о томе да радикали спречавају сабор, јер ће на мзбормма пропасти, те неће више ући у са борски одбор. А гле сад! Дошао је сабор и др. Полмт прети радикалима са опотрукцијом. И вели ако хтедну уништити који ивбор, неће доћи до мвбора саборског одбора — фуч. О, о! Ти радикалн су се бојали ивбора сабороког одбора па шта мм сад претмте, да ће те га зпречити. Сиромах По лит. Њзгови пријатељи мора да ужзвају у његовом писању.

Мађарски гости у Београду.

Нишу нам ив Б&ограда:Ма ђарски гости Београдског Певачког друштва ив Дебрецина равгледали су у суботу цео дан Београд, походили су мувеје, град, калимегдан, војни музеј, ручали су у „Касини“, по подне равгледали су фабрику дувана, а у вече били су на концерту код „Коларца". Концерат овај праре^ен у корист подивања „Уметмичког Дома“ у Београду, биоје добро посећев и успео је. Публика је бурно пљескала и ивавивали гудачки квартет браће Фиредва и младог внртоува на вмјолини Веспреми-а, којима је Београдско Певачко Друштво предало лепе венце са српсквм тракама. И остале пијесе богатог програма кенцертног, успеле су, а нарочито пеиања Београдског Певачког Друштва под одличзом управом Мокрањца. — Публнка је бурно поздравила певаче, а кад је отпевава мађарска на родна химна „Соват“, цела публика је исту стојећи саслушала и бурно пљескала, што је на ма^арске гооте необично пријатно утицало. После концерта настала је вакуска, игранка и васеље које је трајало до 3 сах. по поноћи. У недељу су мађарски гости прмсуствовали на служби у саборној цркви. У цркви је био м Његозо Величагство Краљ. У подне су гости били на аакусци у дому Београдског Певачког Друштва, а по подне у иародном поворишту, на представи Нушићева „Света и . Ма^арски посланнци, новинари и хозти посетили су и наш пресбиро У вече је у част гостију Београдско Певачко Друштво приредило банкет у хотел Париву, а гости су, веома задовољни лепмм пријемом и српским гоотољубљем, отпутовалм јуче ивјутра брвмм вовом у Дебрецин. Нарочиту пажњу укавмвали су Београђани повнатом српском □ржјатељу, народном посланику н публицисти др. Ерне Ковачу и његовом другу посланику др. Деже Абрахаму. Гоопода послаивци ваписали су се у књигу посетницу Његовог Величан ства Кркљу и Његовом Вис. престол насљеднику Ђорђу.

Црногорска спољна политика

У скупштини је војвода Вуковић, бивши министар спољних послова, а садашњи председник државног савета, држао дуг говор, наперев противу садашње владе, која жели да промени правац спољне полктике, ,а по његову мишљењу то би проувроковало слабљењу веве са Русијом. За тим је Вуковић критиковао престону беседу, што се у њој ие помињу Француска, Енглеска, Италија, Бугарска. Што се Србије тиче, ивјавио је, да је склон да верује, да је влада, у првој престоној беседи ваборавила да помеие ту братску вемљу у агломерацији балка. ских држава. „Бгв обвира на нашу и њихову крв, наши ваједнички интереси м интереси словенских вемаља вахтевају, да ту равнодушност владе најоштрије осудммо". Вуковић је вавршио овим речима: „Ми треба да будемо уз Русију и Србију“. Овај је го вор изаввао велику сенвацију.

Исељавање у Америку.

Њујоршки л^ ст „Досе*енкца и у свом последњем броју пише ово: Са страхом већ пратимо, где се сеоба ив Угарске ив недел»е у недељу сва јаче множи. Прошле недеље стигло је 8750 досељенива вв Угарске у ЕласИсланд. Од тих су 713 Ма^ар&, 1806 Словака, 463 Немца, 574 Хрв&та и Срба и 189 Румуна. У држави ЕБујорк остало је 71 Мађар, 173 Словака 36 Нвмаца, 37 Хрв та ■ Срба и 9 Румуна. — У Пенсилванију је отишло 74 Ма^ара, 184 Слова са, 35 Немаца, 22 Хрвата и Србина и 19 Румуна. У државу Охијо отишло је 87 Ма^ара, 201 Словак, 66 Немаца, 37 Хрвата а Срба и 35 Румуна и тд. и т. д — Тај амерички лист поаива владе америчке, да још строжије мере примену против досељенгка.

Стогодишњица саске краљевине.

Навршило се ово дана сто годика одкада је постала еаска краљевина. 180б. децембра 11. п. н. Аугуст Фридрих Ш. као ивабрани саски краљ метнуо је круну на главу. Придружио се савезу и обвевао се, да ће еавевној војсци давати 20 хиљада в ЈЈника. 20 децембра п. н. прогла шена је нова саска краљевина. Нова краљевина имала је да преброди многе тешкоће и ма бечком конгресу из гледало је једно време да ће < пстанак њен битн угушен Затим је сама Аустрија псчеда радвти на томе да >се саска краљевина одржи.

КпнстлизтежТЈ^^^ ^рпе^ГттвзтжрвЈГ^фГ^а^^Т