Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист.)

Босанска српска народна омладина

Поносим се што свм живио и радио с босанском српском омладином малте не пуних пет година. Био сам у &евиној средини, имао сам мефу том омладином много људи с којим сам се искрено спријатељио и осећао сам као неизмеран губитак, када сам морао да оставим Босну . -ба време тих пет година имао сам безброј случајева, у којима сам се најискреније приближио тој омладини, и ја сам босанску обравовану српску омладину упознао као најбољу, најидеалнију српску омладину. Када је Аустрија дошла у Восну српски народ није имао своје образоване омла дине. Данас је има. Српски народ у Босни и Херцеговини има преко сто педесет свр шених академика образованих омладинаца, који су заузели разна видна места које у приватној које у државној служби. Но ти су људи све то постигли сами својом муком, трудом и поштеним радом. Осим свр шене изшколоване омладине има српски народ у Босни и Херцеговини још академ ску омладину, која се у свакој прилици приказује као права наредна омладина, и обећава да ће ускеро и ова ступити у редове народних бораца. Но не треба мислити, да уе ову народну омладину српску васпитала, однеговала и створила аустријска управа у Босни. Не! Српска народна омладина у Босни јесте плод труда, рада и муке 'српског на рода Српски народ ових несрећних зема« ља лишен слободе и свих добдра културних вемаља, изложен опасности ту^инске најеиде имао је једино своју децу и он је од своје деце ночео да васпитава себи до стојне сннове а народу искрене борце. Оваком васпитању омладине српске, у Босни и Херцеговини допринела је и аустријска управа али не својевољно и до брим намерама, већ притиском, тиранијом у насиљем на народ узбунила је ова управа крв још у малим Српчићима, изазвао отпор против силеције туђина и тако се постепено у српском детету васпитавала, расла, бујала мисао, да је Босна и Херцеговина отаџбина домородаца, да је Аустрија донела непријатеље, корупцију и роп-

ство. Аустрија је васпитала омладину на 1 ово уверење и ивазвала сав духован жи-'ј вот те омладине на отпор против стран ца силеџије. ј Српска омладина у Босни је најнесрек- 1 нија омладина у Бвропи. Дошао је стра- 1 нац и отео прадедовско имање, у своје 1 руке приграбио себи сву власт и право. 1 Од свога ро^ења па до данас подно си та омладина удар ваударом. Онасе већим делом родила у доба кад оружје окупатор ског силеџије није штедило викакве свети ње, ни куће,ни мајке, ни оца, ни брата, ни чега, или се родила у доба када је ту^ин већ све народно приграбио у своје руке а народ бацио у — ропство. Први утисци те омладине су јаук, по мор, насиље, смрт. Тај омладинац се као дете добро сећа господара са златним око , вратником, са шареном капом аа којим сто ји бајонет, који ваповеда или покорност или... , Бевброј тих омладинаца је доживела, да им је ноћу у поноћи ивненада рупио , аустријски бајонет у спаваћу собу, ив за( грљаја му отео оца, чику, брата и мајци . бајонетом попретио, која је баш чиста као сунце, аа тим се сећа, како су му оца под видом вакова одвели некако у ноћ, отку да му се отац више није вратио или се вратио погружен, скрхан болан преболан ’ а за кратко време ва тим ено једне хумке на крају родног му места... Та хумка је постала школа тог омладинца, која га је дсбро научила, шта му је странац у до3 МОВСНИ. , Са тим утисцима ив детињства дораш ћује српски омладинац и почиње већ и на себи да осећа насиље стране управе. ? Само што је ступио у владину гимнквију, . ту га чекају она господа, која су „ив пријека“ трбухом за лебом дошла да служе [ лошем госа'одару против те непокор.не „марве босанске“. Лаж, подметање, ј прогањање силе тог омладинца на први , отпор против странца, силеџије. , Накк а ју је свршио рредњу школу у . својој домовини под надзором непријатеља . Српства и осетио је сву неправду, насиље . и тиранију, коју може корумпиран евро-

пејац окупатор да учини над подчињеном рајом. Брзо после ове школе, у којој срећнија деца културних држава уче само нау ку, а он већ прошао кров горко животно искуство, отварају се омладинцу очи, и он све види јасно, а оно што види јесте зло његове домовине, у коју је бацила страна управа. Тако иалави босански омладинац на велику школу потпуно просвећен и обавештен о несрећи своје домовине и он долази на велику школу као готов борац за народ и своју домовину. Босански Србин омладинац је најидејалвији омладинац српски — Ево такосе васпитао. — ЈБегова душа је сва ускомешана још од детињства вбог неправди и насиља, али је он ипак уздржљив, треввен. Он таји дубоко у души шта мисли, тај омладинац додуше гледа с неповерењем у свет, али му је душа ипак пуна вере у бољу будућност његове домовине. Тај Србин омладинац добро мисли о свачему шта ће да учини, да његов живот буде ма једно мало врно, али од вредности ва Српство. Он је поносит и готов је све да учини за своју домовину, али ипак је мудар попут добра војника, ■ да према потреби и главу пригне у случају опасности по оној народној: иди му* дро не погини лудо! Када је оно пре неколико година био онај покрет против неправди, насиља и безакоња вемаљске управе, та омладина, још сасвим млада, сталаје у убојее редове заједно са народним вођама, узела народни барјак у руке и предводила читав народ. Два омладинска меморандума нам сведоче, да се та омладина у борби за своју домо вину ничега не плаши, она прегорева све, своју будућност и свој живот. Но видим тог омладинца дрхтавим очима, како у једном тренутку, када му диктира осећај људског права, где му срце говори: ту смеш, ту мораш, видим како се тај поносни омладинац не боји никакове силе, ни опасности, ни саме смрти, видим га како не таји више шта у срцу мисли, не пригиба главе, већ жртвује све и сам живот — ва Српство и ва слободу своје домовине...

ПОДЛИСТАК. ПРАВИ ЧОВЕК.

Синоћ сам седео с* својим старим шволским другом Емилом у гостионици. Било је већ једанаест сати ноћу и ми смо већ осећали сву досаду, коју осећају двојица, кад исцрпе тему свога разговора. Вести, које смо имали један другом да саопштимо, саслушане су са интересовањем из учтивости, питања, у којима смо се могли сложити, била су претресена и већ је наступила опасност, да ћемо из дуга времена прећи и нехотице на оне ствари, којих смо се опрезно чували и у којима се нигда не бисмо могли сложити, јер су нам назори о њима били сасвим противни. Међутим се срећом догоди нешто, што је спречило рат, који је изгледао неизбежан између два начелна противника. Међу већ разређеним гостима у нашој гостионици седео је више од једног сата за столом један млад човек. Наједаннут уђе у го стионицу хитрим кораком младо девојче и прође покрај нас. Погледи свију гостију у гостионици полетеше према цури, као што увек бива, кад женско че*аде ступи гдегод у локал, где мушки имају огромну већину. Она није изгледала лоше. Нежно, витко девојче, само мало шареније, мало слободније одевено него иначе. Без сумње је била л>утита или иначе узбуђена, јер јој се

видело на читавом кретању, да је нервозна, врло нервозна. Ишла је правце столу, где је седео млади човек сам. У овај мах догоди се нешто, што је одједном прекинуло равговор за свима столовима. Млади човек, који је био у доста скромном оделу, чим смотри девојче, скочи као муња и у тренутку је горела ћушка на образу девојчета У идућем тренутку није већ нико од гостију седео за својим столом, господа су узрујани поустајали, а госпође су мало лакшим кораком ишле према девојчету. Густ ред л>уди стајао је око њих двоје и у средини је био мој пријател> Емил, сав румен у лицу, тешко дишући од њутине. »Једну госпођу! Како сте могли једну го спођу...« лармао је. Одостраг се чули женски гласови: »ћушити једну госдсђу! Невероватно!« Одобравањем овим охрабрен, викао је Емил још јаче: »Како сте се смели усудити? Сурови човече! Једну госпођу! У јавном локалу! Нечувено!!!« Без сумње би млади човек ту одмах био нападнут и избијен од гостију, да се није нашао гостионичар да интервенвра са налогом: »Платите одмах свој рачун!« Још увек блед, дршћући у целом телу, извуче млади човек послушно свој буђелар и извади без речи оноликб колико је гостионичар захтевао. Изгледало је, као да он не види л>уде око себе, као да не чује узвике пуне гнушања, његове очи су као стрела биле приковане на девојче, које је скри-

вало очи од његових побесиелих погледа. Емил је постајао ове храбрији: »Извините се бар!« повиче претећи. Али га сад одгурне девојка, дода момчету његов шешир и капут и шапне: »Хајдмо!« У тренутку ишчезнуше њих двоје. На улици, тако је причао после келнер, поможе му она да обуче капут и кад он убрза кораке, она је журила за њим што год је већма могла. Шта је даље било, то више, на жалост, није ни келнер могао да каже. Гости у гостионвци су били задовољни, јер су имали материјала читаво вече за разговор. Па и када су већ сви били заморени својим говором и слушањем туђег резоновања, мој пријате* се ни тада не хтеде умирити. »Не могу таку суровост да поднесем« рече најзад. »Али изгледа, да девојка није читаву ствар тако трагично схватила«, одговорим ја. »Ко зна, шта му је она скривила«. »Скривила му или не, то је нечувена дрскост и дивљаштво!« викао је Емил. Увалуд сам покушавао, да му обратим пажњу на дивно држање девојкино. »Ко вна, можда је она задовол>на, што је на том прошла«. Емил ме погледа пренеражено: »Па зар си ти тако подивл>ао? Зар не видиш, да је то безобзирност, којој нема равне, некога у јавном локалу,... у... јавном... локалу... ћушити, па још крај тога женекињу?« То сам, разуме се, увидео и тако нешто

Врој 241. У Новом Оаду у четвртак 16. новембра 1906. Годша XII..

*3*втава“ жвлааи сваки дан два пута, а издељом и понедељником једаред. Цеиа је ва Угарску кад се јутарњи и вечерњи джст заједно шал.е иа један месец 2 жр. 40 пот. ж« четврт године 7 крува. Кад се јутарњи и гвчерњи лист васебно шал.е: месечво 2 кр. 98 пот. на четврт године 8 крува 76 пот .'>*> Аустрију и све остале немље на четврт године 10 круна. Мародним бројевима ед петка цена је: ма лола године 2 круне, на целу годину 4 круне, а ва стран- вемл.е годишње 6 круна 60 пот. Поједини вечерњи бројеви стају 10 потура. Телефон бр. 131.

ИBДАЊЕ ,РАДА“ ДЕОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ.

3« огласе плака ве по 12 пот. од спаке врсте оваких ситних слова. Уредништво „Заставе“ је у кући г. Ј. Т. Чавик« Администрација „Заставе“ налааи се у куки, где је Милети^ева штампарија у главиој ул. бр. 82 Дописи шаљу се уредништву а претплата и огласи администрацији и 3аставе“. Рувописе не враћамо. Цоједини вечерњи бројеви етају 10 потура. Чек-конто 12008.