Застава — јутарња издања

Кад» је требало у самом народу шго год створити и ту је омладина сложао са во^ама предњачила. Та омладина ина идеја аа добро народа, које идеје ствара љубав к народу — У народним стварима међу тим омладина нема спорних тач а к а нема разног мишљења, та омла дина једно жели, а то је народно добро. Она је сва у једном колу, у једној непробојној целини коју вевују исте мисла, исте жеље исти смерови, а она је овим идејама уједињзна, она је фактор, она је сила, коју непријатељ не може победити. док је не би уништио. Та омладина је створила друштво „Про свету“ у року од неколико недеља. „Просвета“ је данас центар те омладине, откуд она утиче на све млађе омладинске групе, потпомаже их штипендијама и даје народу готове, свршене људе. Зато је и тежак положај ове омладине у Босни. Влада тим омладинцима не да' ни на каква виша места, сви странци имају, првенство да буду уаравница. директори, подузетници. — Ову омладину на свима странама сузбијају, но што јој веће неправде чине, тим само стварају веће незадовољство, дубље огорчење, жешћи отпор. Залуд су били покушаји са иввесне стране, да се ова омладина поцепа Неко I лико с. абих карактера је подлегло, но омладина српжа у Босни стоји крепка, снажна, вато, што је у једну целину спаја једна мисао: добро домовине и српског народа у Босни и Херцеговини. Зато ја држим босанску омладину еа увор свима осталим српским омладинама, на коју би[ се требали угледати. Није наука теорија,! већ живот, а босанску омладину је створио и ваопитао живот људма, какве данас треб» српски народ у свима крајевима И вавршујући ове речи велим: Поно сим се, што сам живио и радио са узоромладинон босанск)м, српском народном омладином. Б.

ми не би п»јо на памет. »Али зато у понеким случајевима овака бруталност није најгоре. Без сумње је овај млади човек наишао на неку превару од стране девојкине. Његово узбуђење, његова изненадна ћушка доказује можда, како је н радо има. С тога је она и била прва, која се са читавом ствари помирила.« >Лудост!« повиче Емил. »Према једној женској и према свакоме, мора човек имати обзира«. Требало је још добра по сата, док се Емил сасвим примирио. Тек око једном после поноћи, кад су се сви гости разбегли и ми остали сами, успостави се стара пријатељска поверљивост... Не, не, ти немаш право, рече ми сад сме јући се, тапшући ме по леђима својом руком. «Обзир, то је прво, што дугујемо женсима. Прави човек се неће нигда заборавити према њима. С тога је нас створио Бог паметнијим и јачим. Овај млади човек је ио један дивљак.» Нисам му противречио, јер је већ био прошао сат после поноћи. Мени се допао узбуђени мла ди обешењак и због његове узрујаности бих му опростио и његову безобзирност. Емил је канда провидео моје мисли, јер наједном рече својим поверљивим пријатељским смешкањем: «11огре шно, сасвим погрешно! Прави човек је дужан, да увек има обзира према женскима. Кад се једном ожениш, и ти ћеш увидети!« Кад Емил око овог доба почне о свом бра-

чном животу да прича, онда је немогуће побећи. Узалуд сам ја узимао своју тврдњу натраг и понављао, да сам одлучан противник ћушаању женскиња. „Не, не, не... То није тако... Ти то не разумеш,« поче он. «Прави човек мора имати обзира према жени, али за то треба бити васпитан. Имати обзира према њима то им дугујемо. Видиш ли, ја сам срећно ожењен већ 14 година. Имам код куће два детета. А већ 12 година као што знаш, имам одношај са Маријом. Од ње имам три детета, сваке године проведем с њом три недеље у Тиролској, а осим тога сам проводио за читавих 12 година два вечера недељно код ње! Прошле године, кад је она имала тифус, нисам недељу дана излазио из њеног стана. И моја жена не зна ништа о томе!« «Да, мој драги«, рече у триумфу, тако поступа прави човек, а не овако 'дивњачки, као овај вечерас. «Обзира, обзира мора имати човек сдрам женских и тој мојој обзирности имам да захвалим, што се моја жена осећа срећном.« «Хм, хм« «Дабогме, она је у истину срећна! И она ће увек остати срећна: ја ћу имати обзира према мојој жени све до гроба!« Бог зна, колико ова жена има обзира према своме мужу, мислио сам у себи. Превео: А.

Несређеност материјалног стања српског автономног чиновништва

Нема дана да јавна гдасила ие доносе вести о разним мерама, које се предузимају за уређење плата како државних тако и разних приватних чиновника Већ пре две године повишене су плате св«ма државним чиновницима сад јв то поново учињено, тако су државни чиновци сви бев разлике у току од 3 године поред својег редовног — законом установљеног — напретка доживели две изванредне по вишице и озим тога још доплатак ради велике скупоће која влада. Са свим је то другачије код народно автономног чиновништва које је такођер приликом сваког сабора поднашало молбе и молило сабор, да му неприродно мате-

ријално стање другим бољим замене, но сви досадашњи сабори су те молбе уиућивали саборским одборима као компетентнима, да се изради статут; то је исто учинио и мајски сабор (1902. год.), тако се можемо надати, да ће саборски одбор свој предлог поднети са бору, кој и језа ову годину сазван, и да ћесеитопитање ко начно решити. Да је прека потреба, да се материјал но стање чиновника уреди доказ је и то, што је сваки чиновник амбициавнији кад вна, да ће нанредовати, и да ће свој по сао савесније вршити кад му је матери јално стање обезбеђено и кад не мора са материјалним незгодама да се бори, даље доказ је и то, што свака влада узима у свој програм и уређење чиновничког стања. Дакле и државна влада се труди, да своје органе материјално обевбеди, да ју својим знањем што боље потпомогну. Да је нужно, да се уреде чиновничка берива код српских народних црквених фондова ево примера: Кад се распише стечај на које чинов ничко место тражи се извесна сарема (дипломиран књиговођа), и знање језика исрпског, немачког и мађарског), одреди |му се минималаа плата (од К 1000 — 1200) с том платом буде ивабран ва сталног чиновника. С том истом платом може чиновник остати непрегледни низ година, ако не потражи себи бољз место, мора да кле да бега, јер нема никакве уредбе по којој би могао после извесног времена напредовати, као што то свугде бев рав лике има. Уверени смо, да ћз саборски одбор свом снагом порадити, да и автономни чиновници дођу једном до штатутарног уре^ења плате, чиме ће им се створити воља ва што бољи и с шеснији рад, јер ће моћи мирне душе и ведра ока погледати у своју будућност. X.

Политички преглед.

Једна бановд изјава. У седници хр ватко славонског сабора од прошлог уторника изјаснио се бан о повнатој окруж ници бившег старешине одељења за унутрашње послове Чаврака гледе босан ски комите. Бан вели, да дотле, док се о тој ствари говорило по новинама, а усред кажњиве неповерљивостијпотчињених органа, није хтео да се обвире на то у јавности, него је у свом кругу рада учинио, оно што је нашао за иотребно. Али сад, кад се повела ; еч о томе у сабору, дужан је да изјави, да је она окружница ^ивдата на његову од говорност, са његовим потписом и да је Чаврак само у толико одговоран, у колико је у томе учествовао као старе-

шина одељења ва унутрашње послове. У осталом окружаица је ивдата самог догађлја ради. а не против појединих личности, само је сама окружница погрешно састављена била и ја жалим то те сам шружницу повукао, али не ради своје личне воље и уверења што га ја имам у тој ствари, него ради тога, што нема ни трунка истине у ономе, што се тврдило и штоје изаввало окружницу. । | Бивши талијански министар спољних послова о тројном савезу. Један од сарадника „Нове Слободне Пресе“ разговарао је о тројном савезу, с бившим та лијанским министром спољних послова, који је у име Италије 1902 године потписао уговор о обновљењу тројног савеза. И Принети рече том приликом, да је уговор из 1902 године обновљен на десет година бев икакве измене и да та тај број година није подељен на два дела, као што није утаначено ни време за отказивање. Пlто се тиче немачке политике, Принети мисли, да су Немци у последње време учинили две погрешке а то је прво што су учинили, да је Русија охладнила према њзма: а друго је, што су заоштрили еко номске аротивности с Енглеском. Но опет има ивгледа зато, да ће државном канцелару поћи ва руком, да отклони опасаост, која прети, наиме, да се склопи француско руско енглески савез, према којем једва би могао да опстане тројни савез Билов је мудар човек, који види и оно, што ће да буде, и он — Пранети — жели му, да спасе Немачку од ^зрЈепсИЈ ^зокпоп* а грозне усамљености. Затим је Принети говорио о одношају Италије према Аустро Угарској и рекао, да он никад није хтео, да поквари те добре одношаје, него је радио баш на учвршћењу тих одношаја Вурна седница у аустријском сабору Ми смо већ донели у „Застави" укратко извештај о ономадашњој бурној седници у аустријском сабору, у којој је Штернберг онако оштро напао владара Из подробнијег извешгаја вадимо још некојв појединости: Гроф ПТтернберг рече, како се најодлучнија мора протестирати што се угарски краљ меша у ствари Аустрије. Подпредседник’Зачек га опомиње да цара не увлачи у дебату. Штернберг одговара да он говори само о краљу Угарске. Зачек му прети да ће му одузети реч Штернберг одбовара, кад се сви листови могу бавити разговором царевим са поје диним делегатима, природно је, да се о томе и сабору говори. Насиље је што председнчк то не доввољава. На једну примедбу Крамаржову, довикује овом Штернберг: Јадни дворјанине! Безобразни угурсузе! Већег ниткова нема од вас! — Зачек додељује Штернбергу укор - Штернберг наставља: Кад ви апелујете на масу, ја ћу апеловати на војску, па ће мо видети кога ће војска слушати да ли ово министарство или пристојне људе. Јемчим вам, да ћу војску извести пред двор. Председник одувима реч Штернбергу. Штернбврг тражи одмах поново реч. да протумачи своје наводе, који су р^аво сваћени и вели: Говорим у име свих многих милиона аустријских држављана и тумачим осећај народа Ту му председник одувима реч — Други говорник Холански истиче да краљ Угарске па често и цар Аустријски утиче на чланове сабора, кад су на дневном реду важни законски предлози. Очекивао је да ће сви чланови сабора протестовати против утицања круне. Штернберг: То је злочиначки поступак. — Холански: Ово држање круне освети ће се. — Председник му одувима реч. Настаје галама и за тим се прешло на дневни ред.

Изборна борба.

Одбор српске народне радикалне странке у Земуну одржао је прошле суботе своју седницу, на којој је коначно прихваћена кандидатура дра Миливоја Бабићд за српски народни црквени сабор Др. Бабић је по жељи и договору врло многих чланова радиаалне странке у Земуну