Застава — јутарња издања

био одуеђен за н&шег посланичког кандидата одмнх, чим је објављен сазив сабора. Ту вегову кандидацају прихватио је с тога и кандидациони одбор радикалне странке одвжан у Ново ј Саду. * У поаедељак у вече одожжна је у горњоградској основној тк ли кснферевција српске народне радикалне странке, на којој је нвш посланички кандидат др. М. Бабнћ р&звио свој програм. Конференцији су предаед^вали наши угледни суграђани Крста Кој ћ и Мита Пешић, а присутан је био осим неколицине доњоваро шанз, огроман број наших честитих ратара из горње вароши. Од бирача ваљда ни један није био изостао, тако, да је велика школска дворана била дупксм пуна. Говорник опширно разлвже заслуге радикалне странке за народно-црквену автономију, описује рад мвјског сабора и дивовску борбу саборског одбора, те завршује свој говор нагласком, да протукандидата истичу они, који никад нису са народом ишли. Говор дра Бабића сдслушан је са велизом пажњом, а често прекидан бурним одобравањем. На крају је говорник одушевљено поздрављен од присутног народа. Говорник истиче, да му пративници замерају што кандидира као радикал, преб&цују му то као жиг због кога су неки противни његовој кандидатури. Он се баш поноси тим жигом и без тог жига не би хтео ићи у сабор. Иза дра Вабића узео је реч др Лука Ристић, те је у подужем говору изнео многоброј не смицалице и подвале, којима се наши про тивници служе у борби нротив радикалне странке у Земуну, а нарочито против дра Вабића, правећи га издајицом Српства и т. д. Злтим је узео реч свештеник Бранко Пауновић. Препоручује народу да буде сложан. Сумњиче га, вели, да је радио за Јеловцч, али то није истина, јер до сад није радио ни за једног кандидата. И он је за дра Вабића, уз кога је народ. ;Што је Бабићу истакнут противкандидат, вели, то су туђински прсти. Пошто познаје Јеловц« као поштена човека, предлаже, да се изабере један одбор, који ће отићи Јеловцу и замолити га, да одступи од канди дације. Док се још о предлогу Пауновићевом де батовзло, подиже се старина Коста Оавић, те у подужем збијеном говору исказа, како су га некоја господа прзварила разним измишљотинама о дру Бабићу те је и он потписао проглас зд кандидацију Јеловца. Но у брзо га пријатељи обавестише, даје оно све лаж била и он је повукао свој потпис. Начин њихове борбе, рече, врло је ружан и он увиђа, да оне, који су без потребе угазили у борбу и почели стварати омразу међу Србима у Земуну, треба гонити. К&ндидацијд Јеловчева је само један непотребан пркос и за то он предлаже, да се Јеловац никако не моли да одступи. Нека остане и нек они, који су га истакли, виде да народ не напушта дра Бзбића. Има нас. рече, на Бдбићевој страни, највећи део бирача, бу димо сложни ми који смо овде и победићемо. Не треба нам сада слога са онима, који су је сами почели рушити Говор Савићев био је одушевљено нримљен и сви су одлучно тражили, да се нико не моли, јер би то недостојно било и изгледало би да се бојимо. „Н Г.“

Уштип ци.

Пре неки дан сам прошао крај два човека, који су међу собом нешто врло живо раснрав* љкли. Одједном ће један од њих узвикнути: »Та бевобразан је и насртљив као »Бра* ник« ... < И доиста боље и лепше не би нико могао карактерисати »Враник« и његово писање, него што је то онај браца у љутњи откресао. Да наведемо само неколико најновијих из »Враникове« путуње. На прагу су избори за црквени сабор. Узмјвдли се они око »Браника«, као да ће свет пропаети. Дај брже кандидуј, док нису »про клети« радикали кандидовали, шат им на тај начин где год упали. Кандидовали су где су кога нашли, да је могло бити кандидовали би и Политову куварицу, само да се види, колико је »Браникова ца« још у животу. Али не леви враже! Сутра ујутру залупаше

алке на »Браниковим« вратима; стигоше не« мили гласи, да се многи од »сретних« канди дзта браниковачких отресају »Браника«. • Повна је јесен, кољу људи свиње, а кад узмеш »Браник«, а ти чисто осећаш како удара из њег* рампаш. Да, да, сад је највгодније доба за пис ње по »Бравику«. Добро се навечереш, навучеш се рампаша, па једна лепота! У таком стању пун је човек појезије и љубави, пун мржње и освете. Час би загрлио цео свет, час стиснеш песницу, па би њоме да размрскаш бвр главу свима радикалима.... Једном речи врло шарени осећаји. Поред таких осећаја није чудо што настаје члтивз збрка у глави оних што изливају своју мудрост по »Бранику«. И сутра дан сироти претплатници »Браникови* имају шта и читати; а кад га са тешком 'муком прочитају, а оно им се некако чини, као да су и сами клали свиње и пили рампаша. • По целој Езропи настао жагор — сви се узмували. Ззрје телефзни, откуцава чекић на брзојавима. Са свију страна стижу хитна питања, на све стране чекају најбржи одговор. Сваво у Езропи и онај у Паризу и руски цар у Петрограду и немачки цар у Берлину и пвндур у Каћу не може, да једе ни да мирно смва док не чује, шта је др. Полит говорио ових дана на угарском сабору. Сви су они зинули и рекли: «Е браћо и народе, није друкче, кад тако каже др Полит!« ♦ »Браник« је опет избацио цомбу. Боже мој ти радикали, баш су ђаволи, све измишљају, како ће да наједе бриниковце. Ето сад су опет почели измишљати села за народ. А ком ће враг сбда, коме треба и нашто народу предавањч и седа?! То су радикали измислили само, да могу отети народ од браниковаца Па и оно што је било на с§lу и то је којешта. Још Бчтут и Боже помози, али Миловановић са Лазаревићевом приповетвом..... па онда тај проклети Петровић, где је нашао да пева, кад се «Бранику« не пева?! Што су се забога бламирали?! Или бар да су питали «Браник« за дозволу и упутство шта да раде. Па онда, и читаоннчко село и то све у један дан! Којето видео. ратарима и занатлијама приређивати здбаву?! Још се могу тамо пропити, или можда стомнк покварити. Знате «Браник< се страшно брине за сиромах на род, а нарочито од кад су избори на прагу. 3» то му и јесте криво, што се бчш радикали свачем прво досете и прво вапочну. Све би он то исто умео и боље и лепше, само — знате — неће да му се не би пребацило, да је себичтн и да хоће да задобије свет за себе. Је л’ те, да је то цомба, хоћу ли рећи скромност?

Џек

Вести из места и са стране.

Прогонство Срба новинара из Босне. Читнмо у „Српској Ријвчи“: У ствари прогонства нашега уредника из Восне и Херцеговине и П Кочића из сарајевског окружја, до данас нема никакве промјене. Они су још у уторак уложили код владе протест, па још до данао о тој ствари није се донијело никакво ријешење. Ово јављамо нашим бројним пријатељима, који нас непрестано питају. Чим се што деси, ми ћемо први и одмах јавитиУједно јављамо, да се ни један од споменуте двојице, није ни макнуо из Сарајева и да мирно чекају даљи развитак ствари. Разним вијестима, које се с противне стране тенденциозно пуштају у сви« јет, не треба никакве пажње поклањати, јер нијесу основане на истини. Роман кнегињице Стане. Из Петрограда јављају, да је руски цар одобрио развод брака Ђорђа Максимилијановића, кнеза Ро мановског, херцога од Лајхтенберга и његове супруге Анастасије, Николајевне, ћерке црногорског кнева Николе. У исто време је цар допустио, да се разведена херцогиња од Лајхтенберга, уда за Николу ;Николајевића, врховног заповедника трупа петроградског војног округа. Свадба ће, веле бити у највећој тишина, почетком идуће недеље. Младожења, велики кнез Никола Николајевић, који је сада у 50. години, син је покојног великог кнеза Николе Николајевића, брата цара Александра П. Разведена херцогиња Анастасија позната код нас под њеним девојачким именом кнегињица Стана,

рођена је на Цнтињу године 1867., и према томе има сада 39 година. Њен досадањи муж служио је У гарди. Ова удаја је веле, резултат вишегодишњих помантичних лубавних односа, и жубав великога кнеза Николе према херцегоњи Стани већ је од толико година јавна тајна у целом Петрограду. Xкџ и ј е Читамо у „Српској Ријечи": У недежу, 12. о. м. отпутовале су наше хаџије мусломанеке вјере на хаџ у света мјеста. Како чујемо, отишло их је из цијеле земље 130. Да ли ће послушати савјете „Бошњакове“, да пе путују преко Србије, није нам познато, само знамо толико, да је мржња и заслијепљеност нашег „Бошње* и његових господара против Србије и свега српскога, тако далеко ишла, да препоручује хаџлјама пут преко Румунске, мјесто преко Србије, наволећи, да је краћи. Могућно је, да у уредништву „Бошњака* не знају географије, али, да своје незнање употребљују на штету других, то је у најмању руку алчаклук. Пут преко Румунске, који он као краћи препоручује, дуљи је најмање за двјеста километара, а према томе и скупљи. Ми се надамо, да му наше поштоване хаџзје нијесу пале на лијепак и желимо им сретан пут и повратак. Дај Боже, да се свиколици у потпуном здрављу и рахатлуку, окријепљени вјерским светињама, поврате у своју драгу отаџбину!

Брзојави „Застави“.

Стиглк 16 новембра.Избори епархијоких окупштинара у архидијецези. МитрОВИЦа. (Телефонски извепхтај „Застави. а ) Избор заступника у епархијску скупштину архидијецезе, а ва наш протопрезвитерат обављен је јданас. Радикална листа победила са огромном векином при избору световњака. Радикални заступници изабрани су са 76 против 27 гласова. И учитељ изабран радикал При ивбору свештеничких зцступника победила је листа клерикално самосталско либерална. Изборна борба. Мошорин. Једногласно ивабрани петнајст ивборника радикала уз одушевљено клицање: Живио Мита Мушицки! Ириг. Свих 18 изборника ваРуму изабрани су сами радикали. Ужлона екоплозија. ДарТМунд. У Круповој фабрици догодила се ужасча експлозија. Фабрички кров је однесен Раденици се спа -авају и бегају Говори се да број унесрећених пре лази хиљаду. На место незрзће неда се доспети, јер се све боји нових експлозија. Дортмунд. Творница, која је поред Крупове фабрике одлетела је у зрак Све је у рушевинама и свако ж зви се спасава. До сад је на^ено 3 мртвих и 80 тешко рањених. Из угароког оабора. ВудимпеШТа. Расправља се прорачун министарства трговине Сиклаи говори о рецентрализацији жел^вничке упрзве. Де мократ Пете говори о штрајковима, који избијају због скупоће. Напада на предлог к јим хоће да се штрајкови спрече. Културна борба у Француокој. Париз. Један део епископата да обавља службе у цркви б?з претходне пријаве властима. Криза у Шпанији. Мадрид. Мореу јеповерзн састав владе. Прилике у Ауотрији, БвЧ. Чешки аграрци отпочели су у сабору опструкцију против изборне реформе. Држе говоре појединци, који трају по четир сата.

I ’ СремсНе шљибобпце, коју проивводи ’и "препоручује свој влестити проиввод Душан Тодорић, 14то 8-20 Стара Пазова (Срем).