Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)

Изненађења.

Георгије Бранковић, који се још до пре деа д&на тако ва гоне : ло понашаз, да није дао ■ввршити ни г гјпстребније припреме ва сабор и коЈи је првог дана бло тако отрован, жучан и нерз з ш почео је да ствара и ошт ивиенеф ња. Окомед је п сетио чак и радикални клуб г умилннм и слатким глас« м тр ж&о споравума, на који н&чин, да се објави отварање седница. Предложио је да то будс ^ввоњењем у велико ввоно, јер карловачки сати не иду једнако. У данашњој саборској седнмци и^такао те ; да с^бори нису моши радити успешно вбсг тешкоћа ед гсро до доле. Сеак је нмао да спомене то, само Георгије Бранковић не. Он, који је као дрота гребио народно добрс ; он, који је иадајством МилетЕћеве странке пс>стао на жалост — патрмјарх српск^; он, који је вавда свој народ денунцирао горе, а стварао равдора доле; он — укавује на те тешкоће. Спомнње д₽ље, како до сада није било добра путв, ни довољно снаге, да се стварају добре прилике. Имао је ва»жалост Геор гије Бранковић довољно снаге када је требало своме народу метнути црн комад у торбу; када је требало напустити калуђере и црну чету, да немилосрдно арчи народно до бро и бори се против свога народа; када је требало невакони то продати беочинску кају, када је требало Текелијин фонд ивувети ив управе народн^х добара. Ту је имао снаге да се као патријарх српски прими улоге комесарства. Он, који никад нија хтво добра пута, го вори данас о добром путу Повива се на ивјаве комесара, он, који је покушавао свакога комесара да купи. Ист&че даље, како сабор јздно, а в&сока стрвна друго. То вели ое, који је увек гледао да сисока страна осујети рад сабора; који је мислио, да на сабор доведе чивме и да на силу протури јединствени статут. Георгије Брспковић вели, како смо и данас на проби. Зар нија доста већ пробао н вар није доста већ пробао и вар није дошло већ време, да види, да и те пробе његове већ не иду?! Вели, како не треба да смо мла ки, кад треба да смо одлучни. Нека се само пружи овом сабору прилика, да свој ваконити рад слободно врши; па ће се и патри јарх Георгије уверити, да већина саборска неће бити млака, ни млитава ни према иоле важнијој ствари, а ни према икоме Вели даље, да не треба да буде жестине,; којој могу да буду последвце само тешка вла и мражење. То вели он који је увек био према народу необаарив, жесток и насилан и који је од када је патријарх српски

ствсрио у нашој цркви и ду најтежа вла и велико мражење. ГеоргЈз Бранковик тражи слоге, јер је она потррбн* и у квву је, како до те слоге вб г ситница не могозмо доћи. Зф су све оно ситниц^, што је Георглје Бранковкћ почлнио до сада? Крупвааце су то, крупне пр^годице. Он тражи слоге, који је помагао богатим патријарашксм приходима сваког он; г } који јв радио да у народу срп ском вамути и створд р^вдора. Он тражм слоге, који је кумовао и алм&жанској и српској и свакој другој странци, која је ишла против народа. Он тражи слоге, који је у Карловце довео „честитог“ фра Димитрију, да у органу св. синода сапа онаке погрде, деаунцзјацаје и гадлуке. На крају свога говора жели овом сабору, да постигне оно, што се није могло постићи ва 40 година и даје благослов на рад сабора ва добро народа и цркве. Тешко је, врло тешкОј упра во немогуће веровати, да је патријарха Георгија старост довела до тога, да увиди своје маоге црне и тешке грехове и да на сутону свога живота цоиста жели своме народу и цркви добра. — Ко има пред очима живот и рад Георгија Брвнковића, тај мора веровати, да те жеље м тај благослов нису искре и, а што је мир> љубив и благ — на то су га нагнале нове прилике, кад је банкротирао са св^ма својим смеровима и покушајима, да осујети рад овог с .бора, и уви део, да ће тешко ићи по старом.

Српски народно-црквени сабор.

— Четврта седница. Отеарање сабора. Око 10 1 /* сати пре подне долави патријарх и сви епископи осим пакрачког Н^колића. На галеријама и око псслаиичких клупа необпчно много пубдике. Патријарх отвара седницу. Записник од прошле седнице пргма се бев опаске. Патријархов говор. Патријарх: Сабор је ваступнвк вашег народа. Задатдк и рад његов је обележен у државним вакон^ма и автономним уредбама. Тај вадатак веома је тежак. И сам сам га сбележво као тежак 1897 и 1902. године. А тешкоћу ту о бележава и наш рад од 40 гсдина. Тешкоће су велике и због других прилика, које су постале вбог страначке жест не и горчине. И то нија пробигачно ва оно што треЗа да се решг. То је шта више штетио и опасно. И на пољу автономном то не сме да буде. На том псљу треба мира и треба без страсти да се ради и горе и доле. Треба оба вривости и стварности, јер само

се тако може учинити добра, а добра вам требв у многом. Ја сам то нвглашавао и пре, али чини мм се, да ни данас нмје бо*н но што је нре бмло. А то Е.ије добро И шта вначи ово, што је данас? Значи, да ће и садањи р«д бжти слмчан пређзшњ'м А како и колико су ур^дили пређашњи сабори? Ми на то велимо, ураднли су колико су могли м колико су нај боље умелз. Али мма их, који друкче мвсле. 12. јуна 1902. године рекао јо краљевски по веренмк међу другим и ово: Све вло, што постоји, проувроковано је тиме, што сабор није на шао лека невољама и нкје умео да попржви недостатке. — Ра дило се, али се није »вабрао до бар пут или нмје било довољно сн&ге, или наје бало ни једног ни другог, да се створе боље прилике. Мн дакле једно, али са високв стране дру го.’ Зато не треба да будемо млаки, вада треба да смо одлучни, а ни пре тераии, када треба да смо опревни. И данас смо на проби. И баш в&то треба да смо објек тивни и треба № решавамо ствари мирно и прзсебно на радост цркве и карода. Не треба да буде жестине, којој могу да буду пзследкце само тешка вла и мржња. Радкмо сложно сви, јер нам је потребна слога, до које до сада вбог ситнаца не могосмо дсћи. А ту слогу вамишљам к»о споравум јерар хије, народа и власти државне. Главно је ме^утим, да се спо рсвумеју јерархаја и народ, а држ боо уре^ењв тражи само шравни одношај тогл шоравум^. према држав^. Ако се споравумеју јерархија и народ, биће трајан м онај одношај према држави. Нећу д« морим стрплење елавног с .бора ж зато ва вршујем са жељом, да се у овој новој саборниц« постмгне оно, што ва 40 година није пошло ва руком. И ватим патријарх даје бл*геслов на рад сабора ва дсбро цркне, народа и државе sао и вадовољство цара и кра ља Фрање Јосифа I. Др. М у ши ц к и предлаже, да се патријархов говор штампа и подели међу посланике, да га ови могу пажљиво проучити и по томе на њега достојно одговорити. — Предлог се пр^ма једногласно. Побијање неистина о „Застави и . М..та Клмцнн: Др. Ду шан Поповић ивнео је у јучерањој седници овог сабора, говорећи о потреби стеногра фа, да је „Застава“ у једној‘ својој белешци рекла, да је у евјви самшталне странке ивречено, е је пословни је 8 и к овог саборахрватс к о - ср пс кд. — То не стоји. (Уе м» 260. број „Заставе“ и читајући ив ње тврд?): „Застава* је ме^утим рекла, да је вваничан јевик н а в е м љ ишту Хрватске и Славо није хрв атско српски. Мо-

лим, да славни сабор увме ово на внање и да ова ввјава уђе у ваписн^к ове седнмце, да не би ко могао читајућч ваписнкк прошле седнице, бити уверења, да је*др. Душан Поповић имао право кад је оно рекао. Др. Душгн Поповић: Изјава г. Мите Клмцана је ивлмшна јер ја сам рекао, да наши листови уопште доносе стра начкн иввештаје о саборском раду и да се у њима према томе доноси ,по нешто, што се овде вије догодвло и да в*\то требају стеногрвфи. Патријарх: Мислим, да је г. Клицан требао то рећи, кад се прочптао ваписник, јер његова квј&ва тжче се вапнсаика од прошле седнкце. Клицин: Н^сам ја говорио о ваписнику прошле седнице, него у на^ери да побијем неи стин дра Душана Цоповића и да то моје соб&јање уђе у ваписник данашње седнице. Поднесци сабору. На повчв патржјархов секретар чкта поднеске, кзји су стигли сабору. Прочитао је преко 75 тж*их поднесака, којм су упућени појединим одборима, који ће о њчма поднетн своје вввешће. Међу т»м поднесцим* је и протест против ивбора дра Љубе Павловића н дра Милана Мако&мовића, који су касно предзти, аIИ су ипак упућени верификационом одбору. Избор одбора. На дневном реду је ивбор одбора, која су зввршени у споравуму са самооталцима. Имена донећемо у данашњем вечерњем листу. Патрнјарх ставља на дневни ред ва сутрашњу седницу: иввештај верификацноаог одбора о оспорен м мавдатвша и предмете што ће их одредити одбор вз дневни ред. Затим ватвара седницу у 1 сат после подне и вакавује другу ва сутра у 10 сати пре подне.

Митровачки прота.

Радикали и њихов орган „Злстава“, а сада и „Народни Гласнвк и тврдили су и докавивали, да су самосталци на претпрсшлој архидијецевалној епархијској скупштипи оложили се са клерикалииа против радикала. Самосталски орган л Нови Србобран“ порицао је то упорно еавивајући ту тврдњу клеветом и т. д., додајући цинично, да они нису могли спречити никога да гласа ва њихову листу, јер су они ва све одсјеке предложили своју листу, која је добила потребну већину. Неки дан сам „Нови Србоб^ан" деваувише себе и своју странку гђе нариче што је консисторија именовала митровачким протом Ив. Маширевића, јер да је патријарх поввао у конвисторијалну сједннцу саме своје људе.

Врој 242 7 Новож ОадЈ, у четвртак 14 децембра .‘9OO Годкн« IXI.

' З&втава* жшлазж вжакн даж джажуга, а жедвљо* '«»цем ж дажжма жва жеделе ж сввца једаред ^н* јв ва Угафсну кад се јутар&ж « вечерн ! »жст »аједжо гпале жа један месец 2 хр. 4< > пот Поједпнх јутарњи бројевв етаЈЈ У 2 потуре ЛИСТ СРПСКЕ ИАРОДНЕ РЦНШНЕ СТРШ*

3* оглавв плака ее ио 12 жот. од оваже вретв јжвжжх вжтжжл елсзв. Уреднмштво „Заставе 1 ' јв у куЖж г. Ј. Т. ЧавмДа Адмжвистрвджја *3аставе* малааж се у кукж где је Мжлетжкева штамиаржја у главмој ул. бр. >’6 Поједжни јутарњи бројеви етају 2 потуре ИЗДАВЕ „РШ“ IЕOНИЧАРСКOГ ДРУШВА У РУIВ.